KIJEV – Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je u utorak uveče da njegove snage neće popustiti „ni centimetar” u borbi za kontrolu nad istočnom Donjeckom, nakon što je ranije insistirao da su obnavljanje ukrajinske teritorije i kompenzacija od Rusije uslovi pod kojima mogli bi doći do mirovnih pregovora, prenosi Rojters.
U video obraćanju, Zelenski je takođe rekao da je oko 4 miliona ljudi bez struje u 14 regiona plus glavni grad Kijev, ali na stabilizacijskoj, a ne na vanrednoj osnovi.
Napadi ruskih raketa i bespilotnih letelica bili su usmereni na energetsku infrastrukturu Ukrajine u poslednjih nekoliko nedelja kako se približava zima kada prosečne temperature obično padaju na nekoliko stepeni ispod nule Celzijusa i najniže od -20 Celzijusa.
Žarišta sukoba u industrijskom regionu Donjecka su oko gradova Bahmut, Soledar i Avdijevka, poprište najtežih borbi u zemlji.
„Aktivnost okupatora ostaje na izuzetno visokom nivou – desetine napada svakog dana“, rekao je Zelenski.
„Oni trpe izuzetno velike gubitke. Ali naredba ostaje ista – da napredujemo na administrativnoj granici Donjecke oblasti. Nećemo ustupiti ni centimetar naše zemlje.
Region je jedan od nekoliko za koje se tvrdi da ih je Rusija anektirala krajem septembra, sedam meseci nakon invazije na svog suseda. Moskva je rekla da neće pregovarati o teritoriji na koju tvrdi.
Ranije izjave Zelenskog o uslovima za razgovore usledile su nakon izveštaja Vašington posta u subotu da su Sjedinjene Države ohrabrile Ukrajinu da signalizira spremnost za razgovore. Komentari Zelenskog takođe su se poklopili sa američkim međuizborima čiji bi ishod mogao da testira podršku Zapada Ukrajini.
„Još jednom – obnavljanje teritorijalnog integriteta, poštovanje Povelje UN, nadoknada za svu štetu prouzrokovanu ratom, kažnjavanje svakog ratnog zločinca i garancije da se to više neće ponoviti“, rekao je ukrajinski uslovi.
Otkako je Rusija najavila aneksiju, Zelenski je rekao da Kijev nikada neće pregovarati sve dok je Vladimir Putin predsednik Rusije.
Ukrajinske snage su u ofanzivi poslednjih meseci, dok se Rusija pregrupisuje da brani delove Ukrajine koje još uvek zauzima, pozivajući stotine hiljada rezervista tokom prošlog meseca.
Rusija evakuiše civile iz okupiranih područja, posebno iz oblasti Herson na jugu Ukrajine, u operaciji za koju Kijev kaže da uključuje prisilne deportacije, što je ratni zločin. Moskva kaže da odvodi ljude na sigurno.
U utorak uveče, ukrajinska vojna izjava optužila je ruske trupe da nastavljaju da pljačkaju i uništavaju infrastrukturu u Hersonu, gde se već nedeljama nazire obračun u jedinoj regionalnoj prestonici koju je Rusija zauzela od svoje invazije.
„Kolona kamiona je 7. novembra prešla preko brane hidroelektrane Kahova natovarena kućnim aparatima i građevinskim materijalom“, navodi se u saopštenju.
Ruske snage su demontirale stubove mobilnih telefona i odnosile opremu, navodi se u saopštenju.
U oblasti u blizini grada Berislava, ruske snage su „digle u vazduh dalekovod i uzele opremu iz solarne elektrane“.
U gradu Hersonu se navodi da su ruske trupe uklonile eksponate, nameštaj i opremu iz muzeja posvećenog umetniku Aleksiju Šovkunenku, poznatom po slikama portreta i pejzaža.
Ruska artiljerija je pogodila više od 30 naselja u oblasti Herson i Mikolajv, a u oblasti Zaporožja vlasti koje su postavile ruske vlasti primoravale su stanovnike da prihvate ruske pasoše nakon što su im oduzeli ukrajinska dokumenta, navodi se u saopštenju.
Rojters nije mogao da proveri ukrajinske izveštaje.
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da Rusija priprema nove utvrđene linije duboko unutar teritorije koju kontroliše „kako bi sprečila svako brzo napredovanje Ukrajine u slučaju proboja“.
To je uključivalo postavljanje betonskih barijera poznatih kao „zmajevi zubi“ za zaustavljanje tenkova, uključujući i u blizini Mariupolja na jugu kako bi se zaštitio ruski „kopneni most“ ka okupiranom Krimu čak i ako Moskva izgubi drugu teritoriju.
U međuvremenu, većina kandidata na srednjim izborima u SAD u utorak, demokrate i republikanci, podržavaju Ukrajinu. Ali neki desničarski republikanci kritikovali su cenu vojne pomoći.
Bez obzira na ishod glasanja, američka podrška Ukrajini bila bi „nepokolebljiva i nepokolebljiva“, rekla je portparol Bele kuće Karin Žan Pjer.
Odvojeno, Zelenski je u utorak pozvao na produženje sporazuma o izvozu žita u Crnom moru koji je ukinuo rusku blokadu tri velike ukrajinske luke i ublažio globalnu krizu sa hranom.
Sporazum, uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija u julu, ističe 19. novembra i izgledao je ugrožen prošlog meseca kada je Rusija nakratko suspendovala svoje učešće pre nego što mu se ponovo pridružila.
Ukrajina je jedan od vodećih svetskih proizvođača žitarica. Ukrajina takođe želi da se sporazum o izvozu žitarica proširi kako bi uključio više luka i robe i nada se da će odluka o obnavljanju pakta na najmanje godinu dana biti doneta sledeće nedelje, rekao je zamenik ministra infrastrukture u intervjuu za Rojters.
