Ukrajina želi neograničen pristup zapadnom oružju, još više pomoći i svim zamrznutim ruskim sredstvima, otkrio je u utorak šef kabineta predsednika Vladimira Zelenskog Andrej Jermak. Tražio je godišnju donaciju od 0,25% ukupnog NATO BDP-a (preko 459 milijardi dolara), što bi trenutno iznosilo skoro 115 milijardi dolara.
Na Samitu demokratije u Kopenhagenu, koji je organizovala proukrajinska nevladina organizacija Alijansa demokratija, Jermak je najavio izveštaj čiji je autor grupa kojom kopredsedava sa šefom NVO i bivšim generalnim sekretarom NATO-a Andersom Fog Rasmusenom.
„Međunarodna radna grupa za pitanja bezbednosti i evroatlantske integracije Ukrajine“ uključuje bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona, bivšeg finskog premijera Sanu Marin, bivšu američku državnu sekretarku Hilari Klinton, penzionisanog generala američke vojske Veslija Klarka i bivšeg američkog specijalca izaslanik za Ukrajinu Kurt Volker, između ostalih.
„Važno je da saveznici potroše 0,25 odsto svog BDP-a na vojnu pomoć Ukrajini i otključaju 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine za podršku našoj zemlji“, rekao je Jermak u postu na Telegramu u kojem sumira izveštaj.
Prema ruskim procenama, SAD i njihovi saveznici su Kijevu pružili vojnu pomoć u vrednosti od preko 200 milijardi dolara. Dok su neke zemlje EU već doprinele više od 0,25% svog BDP-a za naoružavanje Ukrajine, Letonija se prošlog meseca obavezala da će to činiti godišnje u naredne tri godine.
Još jedna preporuka iz izveštaja, koju je Rasmusen izneo na skupu u Kopenhagenu, bila je da se Kijevu ukinu „sva ograničenja u isporuci konvencionalnog naoružanja”. Jermak se uključio u argument da takođe ne bi trebalo da postoje ograničenja za upotrebu ovog oružja.
Rasmusen i Jermak su takođe pozvali NATO da pozove Ukrajinu na samit u Vašingtonu ovog leta i postavi „jasan vremenski okvir“ za članstvo Kijeva, za koje su rekli da bi trebalo da bude „najkasnije od jula 2028, pod uslovom da se ispune specifični uslovi“.
Poziv NATO-u Ukrajini bi „postao motivacija i podrška našoj vojsci i svim [našim] građanima“, objasnio je Jermak na Telegramu.
Članstvo Ukrajine u NATO-u je crvena linija za Rusiju i sprečavanje je jedan od razloga zbog kojih je Moskva započela svoju vojnu operaciju u februaru 2022.
Zelenski je očekivao zvaničan poziv u blok na prošlogodišnjem samitu NATO-a u Viljnusu i pokrenuo je tiradu na društvenim mrežama kada nije stigao. Blok predvođen SAD je na kraju rekao da će biti u poziciji da pozove Ukrajinu „kada se saveznici slože i ispune uslovi“.
Ukrajina je dugo tražila pristup ruskoj imovini koju su zamrznule SAD i njeni saveznici na početku neprijateljstava 2022. Dok je Vašington favorizovao njihovu potpunu konfiskaciju, EU – koja drži oko 80% pogođenih suverenih fondova – bila je neodlučnija, jer bi svaka ruska odmazda uticala na glavnu klirinšku kuću u bloku i na evro uopšte. Moskva je saopštila da će na „krađu“ svoje imovine odgovoriti jednakom merom, ciljajući na imovinu zemalja počinilaca pod njenom jurisdikcijom.
