Lideri Ukrajine razgovarali su u petak o načinima da spreče curenje vojnih informacija nakon što su se na društvenim mrežama pojavili tajni dokumenti u kojima su detaljno opisani napori SAD i NATO da pomognu zemlji u planiranju kontraofanzive protiv ruske invazije, piše Rojters.
Njujork tajms je u četvrtak objavio, pozivajući se na visoke američke zvaničnike, da su poverljivi ratni dokumenti objavljeni ove nedelje na Tviteru i Telegramu, koji se široko koristi u Rusiji.
Ukrajinski zvaničnik rekao je Rojtersu da dokumenti sadrže „veoma veliku količinu fiktivnih informacija“ i da su postovi izgledali kao ruska operacija dezinformisanja kako bi se posijale sumnje u ofanzivu, za koju je potrebno napredno zapadno oružje.
„Ovo su samo standardni elementi operativnih igara ruske obaveštajne službe. I ništa više“, rekao je predsednički zvaničnik Mihail Podoljak u saopštenju. Kremlj nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.
U saopštenju predsedničke kancelarije o razgovorima u petak u ukrajinskom sedištu vrhovne komande oružanih snaga, uz prisustvo predsednika Vladimira Zelenskog, ne pominje se da je došlo do curenja informacija.
„Učesnici sastanka su se fokusirali na mere za sprečavanje curenja informacija u vezi sa planovima odbrambenih snaga Ukrajine“, navodi se u saopštenju.
Nije bilo jasno da li su diskusije bile usredsređene na sprečavanje curenja informacija iz Ukrajine ili među zapadnim partnerima sa kojima sada deli informacije, nakon prvobitnog oklevanja neposredno nakon ruske invazije.
Tajms je rekao da dokumenti ne otkrivaju kada i gde će se ofanziva održati, ali da bi curenje moglo da utiče na poverenje između saveznika jer je dalo rasporede za isporuku naoružanja i ukrajinskih trupa koje je obučavao Zapad.
Činilo se da su na nekim mestima izmenjeni, preuveličavajući američke procene o poginulim u ukrajinskom ratu i potcenjujući ruske vojne žrtve, navodi list, dodajući da američki zvaničnici rade na tome da se te pozicije uklone.
Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar. Rojters nije mogao odmah da pregleda dokumente.
Upitan da prokomentariše, portparol Pentagona je rekao: „Svesni smo izveštaja o objavama na društvenim mrežama i odeljenje razmatra stvar.
Tri američka zvaničnika rekla su Rojtersu u Vašingtonu da su iza curenja verovatno stajali Rusija ili proruski elementi.
U jednom dokumentu objavljenom na društvenim mrežama navodi se da je od invazije ubijeno 16.000 do 17.500 ruskih snaga. Sjedinjene Države veruju da je stvarna cifra mnogo veća, na oko 200.000 ubijenih i ranjenih Rusa, kažu zvaničnici.
Britanska obaveštajna služba saopštila je ranije da ruske snage prete ključnom putu snabdevanja Bahmutom, koji je mesecima u fokusu njihovog napada, za koji Ukrajina tvrdi da se brani da bi iscrpila osvajače pre svoje kontraofanzive.
Ukrajinska vojska je saopštila da se drži u gradu, ali je situacija teška.
Zelenski je u sredu rekao da će se njegove trupe povući iz Bahmuta, jednog od poslednjih urbanih centara u istočnoj ukrajinskoj pokrajini Donjeck koji tek treba da padne u ruke ruskih snaga, ako dođu u opasnost od opkoljavanja.
Donjeck je jedna od četiri pokrajine u istočnoj i južnoj Ukrajini koje je Rusija proglasila pripojenim prošle godine i koja nastoji da u potpunosti okupira u onome što se čini kao pomak u svojim ratnim ciljevima nakon što nije uspela da pregazi zemlju na početku rata.
Dnevno ažuriranje britanske vojne obaveštajne službe u petak bilo je u suprotnosti sa uobičajenim naglaskom na ukrajinskim uspesima.
„Ključni ukrajinski put za snabdevanje 0506 zapadno od grada verovatno je ozbiljno ugrožen“, navodi se u saopštenju. Ukrajinski vojni ekspert Vladislav Seleznjiov rekao je da će Ukrajina morati da se povuče ako put za snabdevanje i odlazak ranjenih bude ugrožen.
Portparol Istočne vojne komande Sergej Čerevatiji rekao je Rojtersu da Ukrajina kontroliše situaciju u Bahmutu i da razume ruske namere.
Zapadni analitičari kažu da obe strane gube veliki broj vojnika u bici za Bahmut, regionalni transportni i logistički centar koji je sada uglavnom u ruševinama.
Zelenski je rekao za CNN prošlog meseca da se plaši da će ruske snage imati „otvoreni put“ do dva veća grada u Donjecku – Kramatorsk i Slavjansk – ako zauzmu Bahmut.
Milioni Ukrajinaca su pobegli od sukoba, koji je opustošio mnoga mesta i gradove i ubio hiljade civila.
U ruskom artiljerijskom, raketnom i vazdušnom napadu na 114 naselja u devet regiona u protekla 24 sata poginula su tri civila, a ranjeno 17, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo odbrane.
Vlasti u oblastima istočne Ukrajine pod ruskom kontrolom saopštile su da je sedam civila ubijeno u četvrtak u dva ukrajinska artiljerijska udara. Obe strane poriču da su gađali civile.
Moskva kaže da je izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. jer su njeni potezi ka Zapadu ugrozili sopstvenu bezbednost Rusije, a ruske vlasti su od tada razbili unutrašnje neslaganje.
Aleksej Moskaljov, Rus optužen za diskreditaciju vojske zemlje nakon što je njegova ćerka nacrtala antiratnu sliku, nalazi se u pritvoru u Belorusiji, javila je ruska državna novinska agencija TASS, pozivajući se na rusku ambasadu u zemlji. Belorusija je bliski saveznik Rusije.
Kremlj kaže da neće razmatrati mir u Ukrajini osim ako Kijev ne prihvati gubitak teritorija koje je Rusija anektirala. Ukrajina kaže da nije predstavljala pretnju za Rusiju i da ne može biti pregovora dok Rusija ne povuče sve svoje snage.
Turska je zabrinuta zbog potencijalnog intenziviranja sukoba na proleće, rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom u Ankari.
Lavrov je ponovio da je Zapad ignorisao zabrinutost Rusije za bezbednost i rekao da se njeni interesi moraju uzeti u obzir. Upitan da li će se sastati sa državnim sekretarom SAD Antonijem Blinkenom u sedištu Ujedinjenih nacija, Lavrov je rekao da Moskva nikada neće odbiti ozbiljne predloge za dijalog.
