Ukrajina je u utorak počela da obnavlja izvoz električne energije u evropske zemlje, rekao je njen ministar energetike, što predstavlja dramatičan preokret od pre šest meseci kada je žestoko rusko bombardovanje elektrana gurnulo veći deo zemlje u mrak u pokušaju da demorališe Populacija.
Najava ministra energetike Hermana Haluščenka da Ukrajina ne samo da ispunjava zahteve domaće potrošnje, već i da je spremna da ponovo pokrene izvoz svojim susedima, bila je jasna poruka da pokušaj Moskve da oslabi Ukrajinu ciljanjem na njenu infrastrukturu nije uspeo.
Ukrajinska domaća potražnja za energijom je „100%“ zadovoljena, rekao je on za Asošiejted pres u intervjuu, a ona ima rezerve za izvoz zbog „titanskog rada“ svojih inženjera i međunarodnih partnera.
Rusija je pojačala infrastrukturne napade u septembru, kada su talasi projektila i eksplodirajućih dronova uništili oko polovine energetskog sistema Ukrajine. Nestanci struje bili su uobičajeni širom zemlje jer su temperature padale ispod nule, a desetine miliona su se borile da se zagreju.
Moskva je saopštila da su udari imali za cilj da oslabe sposobnost Ukrajine da se brani, dok su zapadni zvaničnici rekli da nestanci struje zbog kojih su stradali civili predstavljaju ratne zločine. Ukrajinci su rekli da je tajming osmišljen da uništi njihov moral pošto je rat obeležio svoju prvu godišnjicu.
Ukrajina je u oktobru morala da obustavi izvoz električne energije da bi podmirila domaće potrebe.
Inženjeri su radili danonoćno, često rizikujući svoje živote da bi došli na posao u elektrane i održavali struju. Kijevski saveznici su takođe pružili pomoć. U decembru je američki državni sekretar Antoni Blinken najavio 53 miliona dolara bilateralne pomoći za pomoć zemlji u nabavci opreme za električnu mrežu, uz 55 miliona dolara za podršku energetskom sektoru.
Još mnogo posla ostaje da se uradi, rekao je Haluščenko. Ukrajini su potrebna sredstva za popravku oštećenih proizvodnih i dalekovoda, a prihod od izvoza električne energije bio bi jedan od načina da se to uradi.
Prva zemlja koja će primiti ukrajinski izvoz energije biće Moldavija, rekao je on.
Pored herojskog rada inženjera i zapadne pomoći, toplije temperature omogućavaju nastavak izvoza smanjujući domaću potražnju. Potrošnja širom zemlje je već opala za najmanje 30% zbog rata, rekao je Haluščenko, pri čemu su mnoge industrije morale da rade sa manje energije.
Obnovljivi izvori energije kao što su solarna energija i energija vetra takođe dolaze u igru kako temperature rastu, smanjujući pritisak na nuklearne elektrane i elektrane na ugalj.
Ali nije jasno da li Ukrajina može da održi izvoz usred stalne pretnje ruskog bombardovanja.
„Nažalost, sada mnogo toga zavisi od rata“, rekao je Haluščenko. „Rekao bih da se sada osećamo prilično samopouzdano do sledeće zime.
Po planu je i nastavak izvoza u Poljsku, Slovačku i Rumuniju, rekao je on.
„Danas počinjemo sa Moldavijom, a govorimo o Poljskoj, govorimo o Slovačkoj i Rumuniji“, dodao je Haluščenko i napomenuo da će koliko zavisi od njihovih potreba.
„Za Poljsku imamo samo jednu liniju koja nam omogućava da izvozimo 200 megavata, ali mislim da ćemo ovog meseca završiti još jednu liniju koja će to povećati na dodatnih 400 MV, tako da bi se ove brojke mogle promeniti“, rekao je on.
Prihodi od izvoza zavisiće od fluktuirajućih cena električne energije u Evropi. U 2022. godini, dok je Ukrajina još uvek mogla da izvozi energiju, ukrajinske kompanije su u proseku iznosile 40 do 70 miliona evra mesečno u zavisnosti od cena, rekao je Haluščenko.
„Čak i ako je 20 (miliona evra) to je i dalje dobar novac. Sada su nam potrebna finansijska sredstva za obnavljanje proizvodnih i dalekovoda“, rekao je on.
Ukrajina ima mogućnost da izvozi više od ograničenja kapaciteta od 400 megavata koje je nametnula Evropska mreža operatora prenosnog sistema za električnu energiju, ili ENTSO-E. „U pregovorima smo da povećamo ovu granicu jer danas možemo još više da izvozimo, imamo potrebne rezerve u sistemu“, rekao je ministar.
Sadašnje ograničenje kapaciteta je u skladu sa onim što je Ukrajina izvozila u septembru 2022. pre nego što je Ukrajina preusmerila resurse da zadovolji domaće potrebe usred ruskog napada.
Kapacitet od 400 megavata je „samo početak“ jer Ukrajina teži dugoročnom cilju da postane „istinski integrisana“ u evropsku mrežu, što bi povećalo njenu sigurnost snabdevanja i pomoglo njenim susedima da razmenjuju električnu energiju, prema Georgu Zahmanu, energetska politika ekspert u Brigelovom istraživačkom centru u Briselu.
Po ceni od 100 evra po megavat-satu, mesečni prihod Ukrajine bi dostigao najviše 30 miliona evra.
Međutim, kako se kapacitet povećava, zabrinutost će preći sa snabdevanja na trgovinu i politiku zbog toga što ukrajinske elektrane na ugalj ne plaćaju skoro ništa za emisije ugljenika, dok konkurenti iz EU plaćaju 100 evra po toni.
Haluščenko želi da poveća maksimalni tehnički kapacitet na 2 gigavata. U najmanju ruku, on bi želeo da izvoz ispuni ograničenje uvoza u zemlji od 850 megavata, rekao je on. ENTSO-E predstavlja 39 operatora prenosnog sistema električne energije iz 35 zemalja širom Evrope.
Ukrajina je počela da trguje električnom energijom sa evropskim zemljama u junu, u pokušaju da se udalji od ruske sfere uticaja. Dalekovodi su sinhronizovani u martu 2022. godine, ubrzo nakon početka rata.
Inženjeri su ubrzali proces povezivanja Ukrajine sa kontinentalnom mrežom, omogućavajući joj da odvoji svoj elektroenergetski sistem od Rusije. Moldavija je dodata kasnije. Pre toga, Ukrajina i Moldavija su bile deo sistema podele vlasti koji je uključivao Rusiju i Belorusiju.
Obnavljanje izvoza je očigledna pobeda za Ukrajinu, ali takođe koristi Evropi, smatra energetski analitičar Olena Pavlenko iz kijevskog trusta mozgova Dikie Group.
„Ovo je potrebno evropskim potrošačima, povećava konkurenciju na (evropskom) tržištu, snižava cene i oseća se energetski sigurnijim“, rekla je ona.
„Za Ukrajinu je ovo rešenje da ne uzima samo novac u vidu grantova i kredita, već i da zaradi. Ovo je dobar početak za buduće poslovanje i partnerstvo sa EU, kao poslovnim partnerom“, dodala je ona.
David McHugh iz Frankfurta, Nemačka, dao je svoj doprinos.
