Ukrajina je u petak pozvala svoje saveznike da pošalju više oružja dok se njene snage ukopavaju kako bi usporile vojno napredovanje Rusije kroz istočni region Donbasa, dok je zaraćena Moskva upozorila zapadne nacije na posledice za njihovu odmazdu zbog njene invazije, prenosi Rojters.
Signalizujući da Kremlj nije raspoložen za kompromis, predsednik Vladimir Putin je rekao da nastavak upotrebe sankcija Rusiji rizikuje da izazove „katastrofalni“ rast cena energije.
Putinov najviši diplomata, Sergej Lavrov, sukobio se sa svojim zapadnim kolegama na sastanku G20, gde su pozvali Rusiju da dozvoli Kijevu da isporučuje blokirano ukrajinsko žito u sve gladniji svet.
U međuvremenu, izaslanik Moskve u Londonu ponudio je male izglede za povlačenje iz delova Ukrajine pod ruskom kontrolom.
Ambasador Andrej Kelin rekao je Rojtersu da će ruske trupe zauzeti ostatak Donbasa u istočnoj Ukrajini i da je malo verovatno da će se povući sa kopna preko južne obale.
Ukrajina bi na kraju morala da sklopi mirovni sporazum ili „nastavi da klizi niz ovo brdo“ u propast, rekao je on.
Na liniji fronta u Donbasu, ukrajinski zvaničnici su izvestili o ruskom granatiranju gradova i sela uoči očekivanog pritiska na veću teritoriju.
Ukrajinska pešadijska jedinica na putu za grad Siversk, čiji su pripadnici razgovarali za Rojters, postavila je položaje na ivici dubokog zemljanog bunkera prekrivenog balvanima i vrećama peska i branjenog mitraljezima.
U međuvremenu, u delovima oblasti Herson i Zaporožja na jugu Ukrajine koje je okupirala Rusija, ukrajinski zamenik premijera je pozvao stanovnike da se evakuišu kako bi ukrajinskim snagama omogućio da krenu u kontraofanzivu.
„Molim vas idite – naša vojska će početi da ponovo zauzima ove oblasti. Naša odlučnost je čvrsta. I biće veoma teško kasnije otvoriti humanitarne koridore kada su u pitanju deca“, rekla je Irina Vereščuk, citirana u ukrajinskim medijima.
Putin je u četvrtak nagovestio da su trenutni izgledi za pronalaženje rešenja za sukob slabi, rekavši da je ruska kampanja u Ukrajini jedva počela.
Primedbe ambasadora Kelina dale su uvid u potencijalnu završnicu Rusije – prisilnu podelu zbog koje bi njen bivši sovjetski sused ostao bez više od petine njene postsovjetske teritorije.
Eskalacija rata je moguća, rekao je Kelin.
Ukrajinski zvaničnici, ponavljajući komentare zamenika komandanta pešadijske jedinice izvan Siverska, rekli su da im je potrebno više zapadnog naoružanja visokog kvaliteta da bi ojačali svoju odbranu.
Aleksij Danilov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je da Ukrajina još uvek nema dovoljno zapadnog oružja i da je vojnicima potrebno vreme da se prilagode njegovoj upotrebi.
Američki predsednik Džo Bajden potpisao je u petak novi paket oružja vredan do 400 miliona dolara za Ukrajinu, uključujući četiri dodatna artiljerijska raketna sistema visoke pokretljivosti (HIMARS) i više municije.
Predsednik Vladimir Zelenski je na Tviteru zahvalio Bajdenu za HIMARS i granate, za koje je rekao da su prioritetne potrebe.
„To je ono što nam pomaže da pritisnemo neprijatelja. Cenimo podršku! Idemo zajedno do pobede!“ rekao je.
Sjedinjene Države počele su da obezbeđuju ključni sistem preciznog raketnog naoružanja Ukrajini prošlog meseca nakon što su od Kijeva dobile uveravanja da ih neće koristiti za gađanje ciljeva unutar ruske teritorije. Kijev je uspehe na bojnom polju pripisao dolasku HIMARS-a.
„Kada su ušli, ruska ratna mašina je odmah osetila njen efekat“, rekao je Danilov za Rojters. Ali više zapadne vojne pomoći je od vitalnog značaja, dodao je on.
Na sastanku G20 na Baliju, u Indoneziji, neki od najotpornijih kritičara invazije koja je počela 24. februara suočili su se sa Lavrovom, koji je napustio sastanak i osudio Zapad zbog „besne kritike“.
Visoko na listi zabrinutosti ministara spoljnih poslova nalazilo se isporuka žitarica iz Ukrajine preko luka blokiranih ruskim prisustvom u Crnom moru i pomorskim rudnicima. Ukrajina je vodeći izvoznik, a agencije za pomoć upozorile su da se mnoge zemlje u razvoju suočavaju sa razornom nestašicom hrane ako zalihe ne stignu do njih.
Američki državni sekretar Antoni Blinken pozvao je Moskvu da pusti ukrajinsko žito, rekao je zapadni zvaničnik.
„On se direktno obratio Rusiji, rekavši: ‘Našim ruskim kolegama: Ukrajina nije vaša zemlja. Njeno žito nije vaše žito. Zašto blokirate luke? Treba da pustite žito napolje'“, rekao je zvaničnik.
Otkako je Rusija u februaru započela ono što naziva specijalnom operacijom za demilitarizaciju Ukrajine, gradovi su bombardovani do ruševina, hiljade su ubijene, a milioni raseljeni.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici kažu da je Rusija uključena u ničim izazvano otimanje zemlje.
Ruske snage su zauzele veliki deo teritorije na južnom krilu Ukrajine i vode rat na iscrpljivanje u Donbasu, istočnom industrijskom srcu koje se sastoji od provincija Lugansk i Donjeck.
Guverner Luganska rekao je da su ruske snage u petak neselektivno granatirale naseljena područja.
Ne zaustavlja ih čak ni to što tamo ostaju civili koji umiru po kućama i dvorištima“, rekao je Sergej Gajdaj.
Rojters nije mogao nezavisno da proveri račune na bojnom polju.
U gradu Sijerodonjecku, koji su prošlog meseca u potpunosti zauzele ruske snage, najveći deo infrastrukture je uništen i potrebne su velike popravke, rekao je gradonačelnik Oleskandr Stjuk.
„Ovo je nemoguće dok se grad ne zauzme i dok se ukrajinska kontrola ne uspostavi i dok se ne uspostavi projekat planiranja. A u međuvremenu će situacija sa kanalizacijom biti katastrofalna“, rekao je Stjuk za ukrajinsku TV.
