Ukrajinska vojska saopštila je da je uspela da odbije intenzivne ruske napade na grad Bahmut uprkos ruskoj tvrdnji o kontroli nad njegovom istočnom polovinom i upozorenju šefa NATO-a da bi grad mogao pasti u narednih nekoliko dana, prenosi Rojters.
Kao jedna od najkrvavijih bitaka na celogodišnjem ratnom terenu usred ruševina, ukrajinski branioci – za koje se činilo da se prošle nedelje spremaju za taktičko povlačenje iz Bahmuta – ostali su prkosni u sredu.
„Neprijatelj je nastavio sa napadima i nije pokazao znake prekida u jurišanju na grad Bahmut“, saopštio je Generalštab Oružanih snaga Ukrajine na Fejsbuku. „Naši branioci su odbili napade na Bahmut i okolne zajednice.
Ukrajinski vojni i politički lideri sada govore o zadržavanju položaja i nanošenju što više žrtava Rusima kako bi se smanjila njihova borbena sposobnost.
Predsednik Vladimir Zelenski je u noćnom video obraćanju o bici za Bahmut i okolni Donbas rekao: „Ovo je naš prvi prioritet“.
Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, rekao je da su njegovi borci zauzeli istočni deo Bahmuta. Ako je to istina, ruske snage bi kontrolisale skoro polovinu grada u skupoj potrazi za svojom prvom velikom pobedom u nekoliko meseci.
„Sve istočno od reke Bahmutke je potpuno pod kontrolom Vagnera“, rekao je Prigožin u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Reka deli Bahmut, koji se nalazi na ivici ukrajinske pokrajine Donjeck koja je već u velikoj meri pod ruskom okupacijom. Centar grada je na zapadnoj strani reke.
Prigožin je ranije objavljivao preuranjene tvrdnje o uspehu, a Rojters nije mogao da proveri situaciju na terenu.
U utorak u blizini Bahmuta, glavni lekar ukrajinske Nacionalne garde, koji je dao svoje ime kao Artem, rekao je Rojtersu da su svi putevi iz grada bili pod stalnim teškim granatiranjem.
„Gradjena su kola hitne pomoći i druga vozila i iz tog razloga je veoma teško evakuisati ljude. Veliki su gubici, a posebno među medicinarima“, rekao je on.
Rusija je ubacila još vojnika u bitku, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pre sastanka ministara odbrane Evropske unije u Stokholmu.
„Oni su pretrpeli velike gubitke, ali u isto vreme ne možemo isključiti da bi Bahmut na kraju mogao pasti u narednim danima“, rekao je Stoltenberg.
To ne bi nužno bila prekretnica u ratu, dodao je, ali je pokazalo da „ne treba da potcenjujemo Rusiju“.
Ministri odbrane EU složili su se da ubrzaju isporuku artiljerijskih metaka i kupe više granata kako bi pomogli ukrajinskoj vojsci, koja sagoreva granate brže nego što njeni saveznici mogu da ih proizvedu.
Prema planu, države EU bi dobile finansijske podsticaje u vrednosti od milijardu evra da pošalju više svojih artiljerijskih metaka u Kijev, dok bi još milijardu evra finansirale zajedničku nabavku novih granata.
Rusija je saopštila da je anektirala skoro 20 odsto teritorije Ukrajine. Zauzimanje Bahmuta bio bi korak ka zauzimanja celog industrijskog regiona Donbasa na njegovoj granici, kaže Moskva.
Zapadni analitičari kažu da Bahmut nema malu stratešku vrednost, iako bi njegovo hvatanje bilo podsticaj ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovoj vojsci nakon niza neuspeha u, kako oni nazivaju, „specijalnoj vojnoj operaciji“.
Kijev kaže da bi gubici koje je tamo pretrpela Rusija mogli da odrede tok rata, a očekuje se da će Ukrajina pokrenuti kontraofanzivu kada se vreme popravi i kada dobije više zapadne vojne pomoći, uključujući teške borbene tenkove.
Meseci ratovanja na istoku bili su među najsmrtonosnijim i najrazornijim otkako je Rusija izvršila invaziju u februaru 2022. godine, dodajući Bahmutovo ime na listu razorenih gradova kao što su Mariupolj, Sijerodonjeck i Lisičansk.
Ukrajinski vojni dron pokazao je razmere razaranja u Bahmutu, snimivši stambene blokove u plamenu i dimu koji izbija iz stambenih naselja.
Irina Vereščuk, zamenica ukrajinskog premijera, rekla je da je u Bahmutu ostalo manje od 4.000 civila – uključujući 38 dece – od predratne populacije od oko 70.000.
Američka direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns rekla je senatskom komitetu da Vašington nije predvideo da će se ruska vojska dovoljno oporaviti ove godine da bi ostvarila velike teritorijalne dobiti.
Rusija svoju invaziju na Ukrajinu predstavlja kao odgovor na pretnje njenoj bezbednosti zbog veza njenih suseda sa Zapadom.