Urušavanje brane koju drži Rusija 6. juna izazvalo je poplave širom južne Ukrajine i oblasti u oblasti Hersona pod okupacijom Rusije, ubivši više od 50 ljudi i uništivši domove i obradivo zemljište.
Govoreći video-linkom na sastanku ministara životne sredine zemalja Evropske unije, ukrajinski ministar životne sredine Ruslan Strilets rekao je da su procene štete u toku, ali da je rušenje brane već najveća ekološka katastrofa od ruske invazije u februaru 2022.
„Postoje stvari koje nikada ne možemo da obnovimo. To su ekosistemi koji su odneli u Crno more. Ovo uključuje 20.000 životinja koje su verovatno umrle, uključujući endemske vrste koje su pronađene samo u južnoj Ukrajini“, rekao je on.
Strilets nije precizirao šta se sastoji od procenjene štete od 1,2 milijarde evra (1,31 milijardu dolara), ali je rekao da je urušavanje brane ostavilo oko milion ljudi bez vode za piće nakon što je zapremina akumulacije Kahovka potonula za tri četvrtine, a ostaci će biti odneti u druge zemlje .
„Evropa će pronaći ruske mine na svojim plažama“, rekao je on.
Ukrajina optužuje Rusiju da je digla u vazduh branu iz sovjetskog doba, pod ruskom kontrolom od prvih dana njene invazije. Kremlj je optužio Kijev za sabotiranje hidroelektrane.
Tim međunarodnih pravnih stručnjaka koji pomažu ukrajinskim tužiocima u njihovoj istrazi rekao je da je „velika verovatnoća“ da je rušenje brane izazvano eksplozivom koji su postavili Rusi.
Šef Evropske unije za zaštitu životne sredine Virginijus Sinkevičijus rekao je da zemlje EU koordiniraju hitne isporuke čamaca, skloništa, brana za vodu, medicinskog materijala i prečistača vode.
Kao odgovor na proboj brane, Poljska je rekla da bi Rusija trebalo da bude suspendovana iz Međuvladine međunarodne agencije za obnovljive izvore energije, i zatražila je od EU da koordinira poziv za to u celom bloku – poziv koji su Estonija, Litvanija i Letonija podržale tokom sastanka ministara životne sredine sastanak.
