Novi ukrajinski upad u rusku pograničnu oblast Kursk označio je drastičnu promenu na bojištu, pokazavši hrabrost i rizik ukrajinskih vojnih komandanta koji su se odlučili za smeli napad na nuklearno naoružanog neprijatelja bez garancije uspeha.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski javnosti je izneo napretke, navodeći da Ukrajina sada kontroliše 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije, uključujući najmanje 74 naselja i brojne ruske ratne zarobljenike. Međutim, opšti cilj ove operacije još uvek je nejasan – da li će Ukrajina zadržati osvojenu teritoriju, nastaviti napredovanje ili se povući?
Napad je uzrokovao značajne promene na bojištu, otkrivajući slabosti u ruskoj odbrani. Iako su slike uništenog ruskog naoružanja podsećale na uspešne ukrajinske kontraofanzive iz 2022. godine, analitičari sumnjaju u dugoročnu vrednost trenutne teritorije. Ruske vlasti priznaju ukrajinske dobitke, ali ih nazivaju malim i evakuisali su oko 132.000 ljudi iz pogođenih oblasti.
Ukrajinski ombudsman za ljudska prava, Dmitro Lubinec, izneo je da su borbe u Kursku izazvale razgovore o razmeni zatvorenika, što je prvi put da je takav zahtev stigao iz Moskve. Napad je takođe postao politički alat, okrenuvši ploču protiv Rusije i poboljšavajući pregovaračke pozicije Ukrajine.
Ukrajinske trupe su povučene iz drugih ključnih područja zbog nedostatka ljudstva, što je doprinelo teritorijalnim gubicima ove godine. Operacija Kursk može biti ključna za stvaranje tampon zone i blokiranje linija snabdevanja, ali će možda usporiti napredovanje Ukrajine zbog preusmeravanja ruskih snaga.
Dok se borbe nastavljaju, operacija Kursk je pokazala sposobnost ukrajinske vojske da menja tok sukoba i izazove Rusiju da preusmeri svoje rezerve. Ukrajinski vojni eksperti veruju da bi ova operacija mogla osloboditi pritisak na druge delove fronta i naterati Kremlj da preispita svoju strategiju.
