Sada se sve više žitarica istovaruje iz prenatrpanih silosa i kreće ka lukama na Crnom moru, kako bi proputovalo novi brodski koridor pokrenut nakon što se Rusija ovog leta povukla iz sporazuma uz posredovanje UN-a koji je omogućavao da hrana bezbedan teče iz Ukrajine tokom rat.
„Bilo je tesno, ali smo nastavili da radimo… tražili smo kako da prihvatimo svaku tonu proizvoda potrebnih našim partnerima“, rekao je generalni direktor fabrike Roman Andrejkov o kraju ugovora o žitu u julu. Novi koridor Ukrajine, zaštićen od strane vojske, sada mu je omogućio da „oslobodi skladišni prostor i poveća aktivnost“.
Sve veći broj brodova plovi ka ukrajinskim crnomorskim lukama i kreću se natovareni žitom, metalima i drugim teretom uprkos pretnji od napada i plutajućih eksplozivnih mina. To daje podsticaj ukrajinskoj ekonomiji koja zavisi od poljoprivrede i vraća ključni izvor pšenice, kukuruza, ječma, suncokretovog ulja i drugih pristupačnih prehrambenih proizvoda za delove Afrike, Bliskog istoka i Azije gde su lokalne cene porasle i nesigurnost hrane raste .
„Vidimo obnovljeno poverenje među komercijalnim operaterima koji žele da preuzmu ukrajinske terete žitarica“, rekao je Munro Anderson, šef operacija za zaštitu plovila, koja procenjuje ratne rizike na moru i obezbeđuje osiguranje uz podršku Lloida, čiji članovi čine najveće svetsko osiguranje marketplace.
Ihor Osmačko, generalni direktor Agroprosperis grupe, jednog od najvećih ukrajinskih poljoprivrednih proizvođača i izvoznika, kaže da se oseća „optimističnije nego pre dva meseca“.
„U to vreme je bilo potpuno nejasno kako preživeti“, rekao je on.
Otkako je prvi brod kompanije krenuo sredinom septembra, navodi se da je isporučio više od 300.000 metričkih tona žitarica u Egipat, Španiju, Kinu, Bangladeš, Holandiju, Tunis i Tursku.
Nakon što je okončala sporazum uz posredovanje UN i Turske, Rusija je napala ukrajinske crnomorske luke – vitalnu vezu sa globalnom trgovinom – i žitnu infrastrukturu, uništavajući dovoljno hrane da prehrani preko milion ljudi tokom godine, saopštila je vlada Ujedinjenog Kraljevstva.
Rizik za plovila je glavna prepreka za novi brodski koridor. Rusija, čiji zvaničnici nisu komentarisali koridor, upozorila je ovog leta da će se pretpostavljati da brodovi koji idu ka ukrajinskim crnomorskim lukama nose oružje.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su se saveznici složili da obezbede brodove kako bi pomogli njegovoj zemlji da zaštiti komercijalne brodove u Crnom moru, ali da je potrebno više sistema protivvazdušne odbrane.
„Protivvazdušna odbrana je u nedostatku“, rekao je on novinarima u subotu na međunarodnom samitu o bezbednosti hrane u Kijevu. Ali ono što je važno je da imamo dogovore, imamo pozitivan signal i koridor je operativan.
Dok je smrtonosni raketni napad na luku Odesa ovog meseca pogodio komercijalni brod pod zastavom Liberije, nedugo zatim, osiguravajuća društva, brokeri i banke udružili su se sa ukrajinskom vladom kako bi objavili pristupačno pokriće za pošiljke žitarica u Crnom moru, nudeći otpremnicima mir .
Uprkos takvim napadima, Ukrajina je izvezla preko 5,6 miliona metričkih tona žitarica i drugih proizvoda kroz novi koridor, tvitovala je u petak ambasadorka SAD u Ukrajini Bridžit Brink. Pre rata, to je bilo skoro duplo više od toga mesečno, rekao je zamenik ukrajinskog ministra ekonomije Taras Kačka.
„Način na koji trenutno transportuju, svakako je mnogo skuplji i dugotrajniji“, rekla je Kelli Goughari, viši istraživač u kompaniji Gro Intelligence za poljoprivredne podatke i analitiku.
„Ali oni stavljaju proizvod na vrata, što je bolje nego što su mnogi očekivali s obzirom da se inicijativa za žito bliži kraju“, rekla je ona.
Poljoprivrednici se takođe suočavaju sa niskim cenama za svoje žito, zbog čega slanje kamiona u luku u Odesi, često napadanu, nije vredno rizika za jedno poljoprivredno preduzeće u blizini prve linije fronta.
Umesto toga, Slavgorod, koji se bavi farmama u blizini granice sa Rusijom u Sumskoj pokrajini koja se svakodnevno suočava sa granatiranjem, odlučio je da svoj grašak, pšenicu, soju, suncokret i kukuruz skladišti u skladištima.
Postoji rizik da farma od 3.500 hektara (8.650 hektara) uopšte radi: znakovi upozoravaju na eksplozivne mine u blizini mesta gde su radnici sakupljali kukuruz na polju 3 kilometra (skoro 2 milje) od Rusije.
Ali „ko, ako ne mi? To je jedina industrija koja zemlji donosi neki prihod“, rekao je glavni agronom Slavgoroda Oleksandr Kubrakov, koji je prošle godine preživeo vožnju preko rudnika.
Ali sve je izazovnije održati moral.
„Ove godine je manje entuzijazma jer su cene žitarica niske, proizvod ostaje blizu granice i svakog trenutka može da bude uništen“, rekao je on. „To je veliki rizik.“
Otkako je počeo rat, Ukrajina se bori da obezbedi zalihe hrane zemljama kojima je potrebna. Čak i tokom jednogodišnjeg sporazuma UN-a, kada je Ukrajina isporučila skoro 33 miliona metričkih tona hrane, Rusija je optužena da usporava inspekcije brodova koje moraju da urade sve strane.
„Taj koridor je za nas funkcionisao na nepredvidiv način“, rekao je Nikola Horbačov, predsednik Ukrajinskog udruženja za žito.
Sada ukrajinska vojska odlučuje kada je bezbedno ploviti.
„Ovo može da izazove dodatne troškove, ali je i dalje predvidljivije nego što je bilo ranije“, rekao je Horbačov.
Osmačko iz Agroprosperis grupe se slaže. Pre invazije, izvoznik je plaćao 50 dolara po metričkoj toni za otpremu žitarica kroz Crno more. Alternative nakon rata — uključujući rečne rute kroz Evropu — koštale su kompaniju skoro tri puta više, rekao je Osmačko. U okviru novog koridora Ukrajine, kompanija plaća 70 do 80 dolara po metričkoj toni.
„To je efikasnije, profitabilnije“, rekao je on.
Osim toga, ukrajinski koridor za transport omogućava plovilima da putuju manje u opasnim područjima u poređenju sa dogovorom o žitu i izbegavaju te inspekcije koje se često odlažu, rekao je Anderson iz Vessel Protect-a.
Agroprosperis Grupa više ne mora da plaća da brodovi čekaju. Kašnjenja u inspekciji koštala su kompaniju 30 miliona dolara gubitka tokom jednogodišnjeg ugovora o žitu, rekao je Osmačko.
Dok su kašnjenja nestala, još uvek „postoji vojni rizik, bezbednosni rizik, ratni rizik. I nisu sve osiguravajuće kompanije spremne da preuzmu ovaj rizik“, rekao je Osmačko.
Da bi se ublažila ta prepreka, ovog meseca je pokrenut program osiguranja kako bi se obezbedilo pristupačno pokriće za pošiljaoce koji prevoze hranu iz ukrajinskih crnomorskih luka. Partnerstvo između osiguravajućeg brokera Marša Meklenana, Llojda, dve ukrajinske državne banke i vlade nudi do 50 miliona dolara za svaku od dve vrste pokrića koje štiti od štete i drugih gubitaka.
Kao još jedan podsticaj, u subotu je produžen humanitarni program koji donira ukrajinsko žito nacijama koje se suočavaju sa nestašicom hrane uz podršku zemalja širom sveta. Zatim će doneti dovoljno žitarica za pomoć skoro 400.000 ljudi u Nigeriji, rekao je Zelenski.
Cilj za novi brodski koridor je izvoz najmanje 6 miliona metričkih tona žitarica mesečno, rekao je ukrajinski ministar poljoprivrede Nikola Solski. Ima puno posla: Ukrajina je izvezla 4,3 miliona metričkih tona žitarica u oktobru svim pravcima, saopštilo je ministarstvo.
„Održavamo oprezan optimizam, zasnovan na činjenici da smo se ranije borili i da ćemo se boriti i dalje“, rekao je on.
