KIJEV – Ukrajina gađa ruske vojnike koji pucaju na najveću evropsku nuklearnu elektranu ili je koriste kao bazu za pucanje, pošto su zemlje G7, strahujući od nuklearne katastrofe, pozvale Moskvu da povuče svoje snage iz elektrane, prenosi Rojters.
Ukrajina i Rusija razmenile su optužbe za više incidenata granatiranja postrojenja u Zaporožju na jugu Ukrajine. Ruske trupe su zauzele stanicu početkom rata.
„Svaki ruski vojnik koji ili puca na postrojenje, ili puca koristeći postrojenje kao pokriće, mora da shvati da postaje posebna meta za naše obaveštajne agente, za naše specijalne službe, za našu vojsku“, rekao je predsednik Vladimir Zelenski u večernjem obraćanju. u subotu.
Zelenski, koji nije izneo nikakve detalje, ponovio je tvrdnje da Rusija koristi elektranu kao nuklearnu ucenu.
Biljka dominira južnom obalom ogromnog rezervoara na reci Dnjepar. Ukrajinske snage koje kontrolišu gradove na suprotnoj obali našle su se pod intenzivnim bombardovanjem sa strane koju drži Rusija.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak optužio je Rusiju da je „pogodila deo nuklearne elektrane gde se proizvodi energija koja napaja jug Ukrajine“.
„Cilj je da se isključimo iz (elektrane) i okrivimo ukrajinsku vojsku za ovo“, napisao je Podoljak na Tviteru.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), koja nastoji da izvrši inspekciju elektrane, upozorila je na nuklearnu katastrofu ako borbe ne prestanu. Nuklearni stručnjaci strahuju da bi borbe mogle oštetiti bazene istrošenog goriva u elektrani ili reaktore.
Šef Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je na uspostavljanje demilitarizovane zone oko postrojenja u Zaporožju, kojim još uvek upravljaju ukrajinski tehničari.
Kijev je nedeljama rekao da planira kontraofanzivu da povrati Zaporožje i susedne Hersonske provincije, najveći deo teritorije koju je Rusija zauzela nakon svoje invazije 24. februara i koja je još uvek u ruskim rukama.
Ruske i ukrajinske snage ranije su se borile za kontrolu nad Černobiljem, još uvek radioaktivnim mestom najgore nuklearne nesreće na svetu, što je takođe izazvalo strah od katastrofe.
Ruska invazija, koju ona naziva „specijalnom vojnom operacijom“ za demilitarizaciju i „denacizaciju“ svog manjeg suseda, gurnula je odnose Moskve i Vašingtona na nisku tačku, uz upozorenje Rusije da bi mogla prekinuti veze.
Sjedinjene Države su predvodile zapadne saveznike Ukrajine u snabdevanju Ukrajinom oružjem za odbranu i kaznenim sankcijama protiv Moskve.
Visoki ruski zvaničnik je u petak rekao da je Moskva rekla Vašingtonu da će diplomatske veze biti teško oštećene, pa čak i prekinuti, ako američki Senat usvoji zakon kojim se Rusija ističe kao „državni sponzor terorizma“.
Visoki zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova upozorio je u subotu da bi svako zaplena ruske imovine od strane Sjedinjenih Država potpuno uništila bilateralne odnose, preneo je TASS.
„Upozoravamo Amerikance na štetne posledice takvih akcija koje će trajno oštetiti bilateralne odnose, što nije ni u njihovom ni u našem interesu“, rekao je Aleksandar Darčijev, šef Severnoameričkog odeljenja ministarstva. Nije bilo jasno na koju imovinu misli.
Darčijev je rekao da se uticaj SAD na Ukrajinu povećao do stepena da „Amerikanci sve više postaju direktna strana u sukobu“.
Sjedinjene Države i Evropa, oprezne da ne budu direktno uvučene u rat, odbile su zahtev Ukrajine da uspostavi zonu zabrane letova kako bi joj pomogle da zaštiti svoje nebo od ruskih projektila i ratnih aviona.
Još dva broda koji su prevozili žito napustili su ukrajinske crnomorske luke u subotu, saopštilo je tursko ministarstvo odbrane, čime je broj brodova koji će otploviti na 16 po dogovoru uz posredovanje Ujedinjenih nacija, a čiji je cilj delimično ublažavanje globalne krize sa hranom.
Ukrajinsko ministarstvo infrastrukture saopštilo je u subotu da je 16 brodova sa 450.000 tona poljoprivrednih proizvoda isplovilo iz ukrajinskih morskih luka od početka avgusta u skladu sa sporazumom, koji je osigurao bezbedan prolaz za plovila.
Sporazum, koji su u julu potpisale Ukrajina, Rusija, Turska i UN, usred upozorenja o mogućim izbijanjima gladi, omogućio je nastavak izvoza žitarica iz ukrajinskih crnomorskih luka nakon što je pet meseci bio u zastoju zbog rata.
Zelenski je rekao da je Ukrajina za manje od dve nedelje uspela da izveze istu količinu žita iz tri luke koliko je to činila drumskim putem za ceo jul.
„Ovo je već omogućilo da se smanji ozbiljnost krize sa hranom“, rekao je on u subotu.
Ukrajina se nada da će u bliskoj budućnosti povećati svoj pomorski izvoz na preko 3 miliona tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda mesečno.
Ukrajina i Rusija su glavni izvoznici žitarica. Blokada ukrajinskih luka zarobila je desetine miliona žitarica u zemlji, izazivajući strah od ozbiljne nestašice hrane, pa čak i izbijanja gladi u delovima sveta.
