Poljska je Kijevu obezbedila oružje u vrednosti od 1,6 milijardi dolara „za odbranu ukrajinskog, poljskog i evropskog suvereniteta“ usred tekuće ofanzive Rusije u Ukrajini, izjavio je u subotu portparol poljske vlade Pjotr Miler.
Pišući na Tviteru, Miler se osvrnuo na najavu koju je ranije u subotu dao premijer zemlje Mateuš Moravjecki.
„Poljska je Ukrajini dala oružje u vrednosti od oko 7 milijardi PLN {poljskih zlota}… Ovo je preko 1,7 milijardi dolara za odbranu ukrajinskog, poljskog i evropskog suvereniteta!“ rekao je Muller.
Čini se da izjava portparola vlade ponavlja ideju Moravjeckog da u borbi protiv „totalitarnog ruskog režima“ Ukrajinci brane svoje susede i celu Evropu.
„Oni se bore za nas, za Evropu, za slobodu, za mir u Evropi i svi treba da budu svesni toga sve vreme“, rekao je Moravjecki na konferenciji za novinare u Varšavi.
Kako Ukrajina ne može da se bori protiv ruskih snaga „bez ogromne količine naoružanja“, uključujući tešku opremu, rekao je Moravjecki, Poljska pokušava da joj pomogne „u svemu ovome“.
Njegove izjave odražavaju stav ukrajinskih zvaničnika, koji kažu da Ukrajina boreći se protiv ruskih snaga ne brani samo sebe, već i jača bezbednost Evrope i NATO-a i da joj je stoga potrebno „oružje, oružje i oružje“.
Saopštenje poljskog lidera usledilo je pošto je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao da je Kijev konačno počeo da dobija od svojih partnera ono oružje koje je tražio.
Samo nekoliko dana ranije, međutim, savetnik Zelenskog Mihail Podoljak kritikovao je Evropsku uniju što je Kijevu poslala „pogrešno“ oružje i požalio se da je isporuka pomoći bila suviše spora.
U međuvremenu, Rusija je više puta upozoravala NATO da ne šalje oružje Ukrajini i izjavila da će smatrati da su konvoji oružja legitimni ciljevi. Takođe se kaže da će „pumpanje“ Ukrajine oružjem samo dovesti do još više žrtava.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve.
Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.