Ukrajina će sama odlučiti kada će započeti mirovne pregovore sa Rusijom, rekao je američki državni sekretar Antoni Blinken novinarima u sredu u Kijevu. On je rekao da Vašington neće gurati ukrajinsku vladu ka nekoj konkretnoj odluci, ali da će podržati svaku koju ona donese.
Blinken je govorio na zajedničkoj konferenciji za novinare zajedno sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrijem Kulebom. Na pitanje da li bi bilo „poželjno“ da Ukrajina počne „pregovore o okončanju ovog rata pre kraja ove godine“, on je odgovorio da je na Kijevu da preduzme takav korak.
„Što se tiče pregovora, to su, opet, odluke koje treba da donese Ukrajina, a ne Sjedinjene Države ili bilo koja druga zemlja“, rekao je Blinken. „U suštini, to su pitanja na koja Ukrajina treba da odgovori. Bili smo vrlo jasni… podržavamo Ukrajinu u njenim odlukama“, rekao je on.
Američki najviši diplomata okrivio je Rusiju za odsustvo pokušaja da se konflikt reši mirnim putem. „Ako bi [ruski predsednik Vladimir] Putin pokazao bilo kakav interes da se ozbiljno uključi u pregovore, siguran sam da bi Ukrajinci odgovorili na to“, rekao je Blinken, tvrdeći da je ono što Moskva „svakog dana demonstrira upravo suprotno“.
Rusija je tokom čitavog sukoba izjavljivala da je spremna za mirovne pregovore u svakom trenutku sve dok se uzme u obzir realnost na terenu. U jesen 2022. godine, četiri bivše ukrajinske teritorije, uključujući dve republike Donbas, kao i oblasti Herson i Zaporožje, zvanično su se pridružile Rusiji nakon niza referenduma.
Kijev nikada nije priznao te rezultate, nazivajući ih „lažnim“. Takođe nastavlja da polaže pravo na sva četiri regiona, kao i na poluostrvo Krim, koje se pridružilo Rusiji nakon ranijeg referenduma 2014. godine nakon puča na Majdanu.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zabranio je sebi da razgovara sa aktuelnim ruskim rukovodstvom dekretom koji je potpisao u jesen 2022. Umesto toga, Kijev se zalagao za ono što naziva „formulom mira Zelenskog“. Plan poziva na potpuno povlačenje ruskih snaga sa svih teritorija koje Ukrajina smatra svojim pre početka bilo kakvih mirovnih pregovora. Takođe zahteva da Moskva plati reparacije i da se uspostavi tribunal za ratne zločine.
Rusija je te predloge odbacila kao „nerealne“ i nazvala ih znakom nespremnosti Kijeva da traži diplomatsko rešenje. Takođe je sve diskusije zasnovane na ovom planu nazvalo „parodijom pregovora“.
Moskva „nema sa kim da razgovara“ o rešavanju ukrajinskog sukoba jer niko u rukovodstvu SAD ili EU nije spreman za „ozbiljan“ dijalog, izjavio je ranije u maju ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Zapadni lideri navodno nisu uvek bili striktno neutralni na temu pregovora. Prošlog novembra, ukrajinski poslanik Dejvid Arahami rekao je domaćim medijima da je bivši britanski premijer Boris Džonson intervenisao u mirovni proces, pozivajući Ukrajince da se „samo bore“ protiv Rusije. Zakonodavac je pomenuo seriju razgovora koje su dve strane vodile u Belorusiji i Turskoj u proleće 2022. Arahamija je predvodio delegaciju Kijeva na tim pregovorima.
