Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predstavio je plan za okončanje rata sa Rusijom koji traje skoro tri godine, a reakcije zapadnih saveznika su bile pomešane. Nazvan „plan pobede“, Zelenski je istakao kako uključuje formalni poziv za pridruživanje Ukrajine NATO-u i dozvolu za korišćenje zapadnih dugometnih raketa kako bi se napadali vojni ciljevi u Rusiji – koraci koje saveznici Kijeva dosad nisu podržavali.
Da bi Zelenski dobio podršku za svoje predloge koje smatra neophodnim za jačanje pozicije Ukrajine na bojištu i pred eventualne pregovore o miru, ključna je podrška Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, analitičari tvrde da administracija predsednika Bidena neće doneti odluku pre predsedničkih izbora 5. novembra, jer to možda ne bi bilo privlačno biračima.
Plan je korak u pravom smeru za napore ukrajinske vojske, iako su saveznici izrazili strah od eskalacije sa Rusijom koja raspolaže nuklearnim oružjem. Ukrajina je prethodno obezbedila zapadnu podršku za zahteve koji su nekada smatrani nerealnim, poput sistema protivvazdušne odbrane Patriot i aviona F-16.
Predstavljanje plana sada stavlja na radar sledeće američke administracije, iako nije poznato kako će ga sledeći predsednik prihvatiti.
U povratku sa sastanka sa Evropskim savetom, Zelenski je izjavio da očekuje povratne informacije od Bele kuće. „Uskoro će biti ovde sa nekom vrstom odgovora“, rekao je.
Zelenski je opisao petočlani plan dok se ukrajinske trupe bore da zaustave spor i postepeni napredak Rusije na istoku Ukrajine. Plan uključuje tri „tajna aneksa“ koji su prezentovani samo nekim liderima. Takođe, adresa je bila na partnerima koji su izrazili zabrinutost zbog ukrajinske strategije nakon neuspelog kontraofanzive leta 2023. godine.
Zelenski je opisao glavni cilj kao „da nas ojača i primora Rusiju da dođe za pregovarački sto sa svim partnerima“.
Plan neće odmah promeniti situaciju na bojištu, ali će pomoći Ukrajini da iscrpi Rusiju i obezbedi više sredstava za nastavak u ratu iscrpljivanja.
Neki ukrajinski analitičari krive ime plana, dodajući da je verovatno izabrano u marketinške svrhe. Ukrajinski analitičar Jurij Bohdan rekao je da je cilj dobiti resurse.
„Da bi pobedila u ovakvom ratu iscrpljivanja, Ukrajina mora povećati svoju otpornost i iscrpiti protivnika“, rekao je Hlib Voloskij, analitičar iz ukrajinskog think-tanka Centra za inicijative „Povratak živih“. „Strana koja padne poslednja, pobeđuje.“
Reakcija Sjedinjenih Američkih Država bila je suzdržana i neobavezna, iako je istog dana kada je Zelenski predstavio plan zakonodavcima izdao novi paket pomoći u iznosu od 425 miliona dolara za bezbednost Ukrajine.
„Nije moja pozicija da javno procenjujem njegov plan“, rekao je ministar odbrane Lloid Ostin. „Mi smo ga podržavali pružajući bezbednosnu pomoć na veliki način 2 i po godine. Nastavićemo to raditi.“
U Evropi, reakcije su varirale od kategoričnog protivljenja do snažne podrške.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro izjavio je u Kijevu u subotu da će sarađivati sa ukrajinskim zvaničnicima kako bi privukao druge zemlje da podrže predlog.
Nemački kancelar Olaf Šolc stao je iza svoje odluke da ne isporuči krstareće rakete velikog dometa tipa Taurus Kijevu.
„Naša pozicija je jasna: Mi podržavamo Ukrajinu koliko god je to moguće“, rekao je. „U isto vreme, vodimo računa da NATO ne postane strana u ratu kako ovaj rat ne bi kulminirao u još veću katastrofu.“
Mađarski premijer Viktor Orban, opšte poznat kao lider Evropske unije sa najtoplijim odnosima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, nazvao je Zelenskijev plan „više nego zastrašujućim“ u objavi na Fejsbuku.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ismejao je Zelenskijev plan kao „efemeran“, dok je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala to „skupom nekoherentnih slogana“.
Bez poziva da se pridruži NATO-u, Ukrajina neće imati „ubeđenje da joj geopolitička budućnost neće biti predmet trgovanja sa Rusijom“, rekao je ukrajinski analitičar Hlib Voloskij.
Ukrajinski zvaničnici tvrde da ne postoje druge garancije za Ukrajinu osim NATO-a kako bi se zaštitili od ruske agresije posle rata.
Zelenski je dao neodređene komentare sugerišući da su nuklearno oružje jedina druga sigurnosna alternativa. Neki su mislili da govori o nuklearnom oružju koje sami proizvode, što je izazvalo snažnu reakciju među Ukrajincima, mnogi od kojih su bili pesimistični u pogledu šansi za poziv u NATO.
Kasnije je Zelenski pojasnio da je istakao težak položaj Ukrajine pominjanjem Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine, u kojem je Ukrajina odrekla svoj nuklearni arsenal u zamenu za garancije bezbednosti od strane glavnih nuklearnih sila, uključujući Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države i Rusiju.
Bez podrške Zapada, Ukrajina će se boriti da izdrži protraženi rat sa Rusijom, podržanom Severnom Korejom, Iranom i Kinom. Ako Ukrajina padne, biće primorana na pregovore po uslovima Rusije.
„Dobijanje pomoći spolja je ključni deo pobede u ratu“, rekao je O’Brajen.
Novinari Associated Press-a Danica Kirka iz Londona, Geir Moulson iz Berlina, Tara Kopp i Amer Madani iz Vašingtona doprineli su ovom izveštaju.
Pratite izveštavanje Associated Press-a o ratu u Ukrajini na https://apnews.com/hub/russia-ukraine
