Rusija je saopštila da će nastaviti svoje učešće u sporazumu o oslobađanju izvoza žitarica iz Ukrajine, poništavajući odluku za koju su svetski lideri upozorili da bi povećala glad na globalnom nivou, preneo je Rojters.
Rusija, čije su snage izvršile invaziju na Ukrajinu 24. februara, objavila je preokret u sredu nakon što su Turska i Ujedinjene nacije nekoliko dana pomogle da se ukrajinsko žito održi bez ruske uloge u inspekcijama.
Ministarstvo odbrane je opravdalo nastavak rekavši da je od Ukrajine dobilo garancije da neće koristiti crnomorski žitni koridor za vojne operacije protiv Rusije.
„Ruska Federacija smatra da su garancije koje su u ovom trenutku primljene dovoljne i nastavlja sa primenom sporazuma“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je važno da se suprotstavi „ludoj ruskoj agresiji koja destabilizuje međunarodnu trgovinu“.
„Posle osam meseci ruske takozvane specijalne operacije, Kremlj zahteva bezbednosne garancije od Ukrajine“, rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju.
„Ovo je zaista izuzetna izjava. Ona pokazuje kakav je neuspeh ruska agresija i koliko smo svi jaki kada održavamo svoje jedinstvo.
Sporazum o žitu, koji je prvobitno postignut pre tri meseca, pomogao je u ublažavanju globalne prehrambene krize ukidanjem de fakto ruske blokade Ukrajine, jednog od najvećih svetskih snabdevača žitom. Izgledi da će propasti ove nedelje oživeli su strah od pogoršanja krize hrane i rasta cena.
Cene pšenice, soje, kukuruza i uljane repice naglo su pale na svetskim tržištima posle saopštenja Rusije.
Andrej Sizov, šef konsultantske kuće Sovecon za poljoprivredu koja je fokusirana na Rusiju, rekao je da je odluka Moskve bila „prilično neočekivani preokret“, ali je sporazum ostao klimav s obzirom na neizvesnost da li će biti produžen posle isteka roka 19. novembra.
Evropski diplomata koji je informisao o pregovorima o žitu rekao je da će ruski predsednik Vladimir Putin verovatno iskoristiti potrebu za produženjem kao način da dobije polugu i dominira na samitu G20 u Indoneziji 13-16.
Zelenski je zahvalio Turskoj i Ujedinjenim nacijama što su omogućile da brodovi nastave da se kreću iz ukrajinskih luka sa teretom nakon što je Rusija suspendovala učešće u subotu.
U intervjuu turskoj televiziji ATV, turski predsednik Tajip Erdogan rekao je da su on i Zelenski razgovarali o slanju žitarica u afričke zemlje. Putin je ranije predložio da se žito prvo pošalje u zemlje kao što su Džibuti, Somalija i Sudan, gde je preko potrebno.
Sporazum o žitaricama od 22. jula imao je za cilj da spreči glad u siromašnim zemljama ubrizgavanjem više pšenice, suncokretovog ulja i đubriva na svetska tržišta.
Rusija je suspendovala svoje učešće u sporazumu rekavši da ne može da garantuje bezbednost za civilne brodove koji prelaze Crno more nakon napada na njenu flotu. Ukrajina i zapadne zemlje su to nazvali lažnim izgovorom za „ucenu“, koristeći pretnje globalnom snabdevanju hranom.
Ukrajinske snage su nedavno otrgnule teritoriju na istoku i jugu, a Rusija je pokušala da uspori njihov zamah pojačanim raketnim i dronovim napadima na energetsku mrežu.
Vlasti u regionu glavnog grada Kijeva počele su u sredu hitno zatvaranje sistema za proizvodnju električne energije nakon naleta potrošnje, saopštila je regionalna administracija.
Zaustavljanje je bilo neophodno da bi se „izbegle velike nesreće sa električnom opremom“, navele su vlasti u saopštenju, nakon što su ruski napadi ozbiljno oštetili mrežu.
Rusija je saopštila da je ciljala infrastrukturu kao deo svoje „specijalne vojne operacije“ kako bi degradirala ukrajinsku vojsku i uklonila, kako kaže, potencijalnu pretnju po bezbednost Rusije.
Kao rezultat toga, ukrajinski civili su poslednjih nedelja trpeli nestanke struje i smanjene zalihe vode. Rusija poriče da je ciljala civile, iako je sukob ubio hiljade, raseljavao milione i ostavio neke ukrajinske gradove u ruševinama.
U južnoj oblasti Hersona, gde ukrajinske snage polako nastavljaju sa kontraofanzivom protiv ruskih okupacionih snaga, vlasti koje su postavile ruske vlasti nastavile su sa naporima da ubede stanovnike da se evakuišu, saopštila je ukrajinska vojska.
Stanovnici koji su sarađivali sa okupatorskim snagama su odlazili, a neko medicinsko osoblje je odnelo opremu iz bolnica, navodi se.
Stanovnici grada Nova Zburivka dobili su tri dana za odlazak i rečeno im je da će evakuacija biti obavezna od 5. novembra.
Ruske vlasti su više puta govorile da bi Ukrajina mogla da se sprema da napadne ogromnu branu Kahovka i poplavi region. Kijev to negira.
„Očigledno se plašimo ovoga. Zato odlazimo“, rekao je stanovnik Pavel Rjazski, koji je evakuisan na Krim, o mogućnosti da brana bude uništena.
Rojters nije bio u mogućnosti da proveri izveštaje sa ratišta.
U Vašingtonu su u sredu Sjedinjene Države saopštile da imaju informacije koje ukazuju na to da Severna Koreja tajno isporučuje Rusiji „značajan“ broj artiljerijskih granata za rat.
Portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi nije pružio dokaze, ali je na brifingu rekao da Severna Koreja pokušava da prikrije pošiljke provodeći ih kroz Bliski istok i Severnu Afriku.
