Nemačka je izgubila više od 200 milijardi evra (216 milijardi dolara) od početka sukoba u Ukrajini pre skoro dve godine, ocenio je predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja Marsel Fračer. Ekspert je za Die Rheinische Post rekao da su rastuće cene energije među glavnim faktorima koji doprinose tome.
Godinama je nemački cenjeni industrijski sektor bio podstaknut relativno jeftinim ruskim gasom. Međutim, nakon što je Rusija pokrenula ofanzivu na Ukrajinu, vlada u Berlinu odlučila je da se odrekne moskovske energije, prešavši na skuplje alternative iz brojnih izvora, uključujući američki tečni prirodni gas.
U svom članku objavljenom u sredu, Die Rheinische Post citira Fračera koji je rekao da „ekonomski troškovi za Nemačku posle dve godine rata u Ukrajini leže znatno iznad 200 milijardi evra“. On je pojasnio da je u 2022. rast opao za 2,5%, što znači gubitak od približno 100 milijardi evra, pri čemu se nemačka ekonomija smanjila u uporedivoj meri 2023. godine.
Prema Fračeru, ubrzana inflacija u Nemačkoj je posebno pogodila radnike sa niskim primanjima.
List je istakao da je još jedan entitet, Nemački ekonomski institut, došao do sličnog zaključka u svom neobjavljenom izveštaju. Eksperti smatraju da je gubitak od kombinovanog negativnog efekta koji su pandemija Covid-19 i sukob u Ukrajini imali na nemačku ekonomiju na 240 milijardi evra u periodu 2022-2023.
Istraživači su takođe naveli pogrešnu politiku koju je usvojila nemačka vlada tokom ovog perioda, posebno odluku o postepenom ukidanju proizvodnje nuklearne energije.
Nemački ekonomski institut je navodno napisao da je cela ekonomija zemlje pogođena sukobom u Ukrajini, izdvajajući hemijsku, papirnu i metalnu industriju kao među najteže pogođenim. Jedini očigledni dobitnici u trenutnoj situaciji su odbrambeni izvođači, navodi se u izveštaju koji citira Die Rheinische Post.
U ponedeljak je nemačka centralna banka ocenila da bi se privreda zemlje mogla dodatno smanjivati u prvom kvartalu 2024. godine, bez oporavka.
„Sa drugim uzastopnim padom ekonomske proizvodnje, nemačka privreda bi bila u tehničkoj recesiji“, navela je Bundesbanka, misleći na poslednji kvartal 2023. godine, kada se BDP zemlje smanjio za 0,3 odsto na godišnjem nivou.
Ranije su industrijske i privredne komore DIHK otkrile rezultate ankete sprovedene među više od 27.000 nemačkih kompanija. Prema istraživanju, većina preduzeća takođe očekuje da će se privreda ove godine smanjiti za 0,5%.
Komentarišući prognoze koje predviđaju rast od 0,2 odsto ove godine, nemački ministar ekonomije Robert Habek je prošle nedelje priznao da su izgledi „dramatično loši“.
Ministar finansija Kristijan Lindner je zauzvrat istakao da je situacija „sramna i opasna u društvenom smislu“.
