Raspoređivanje nemačkih trupa u Ukrajini „ne dolazi u obzir“ i bilo bi „neprikladno“ spekulisati o tom predlogu bez započinjanja mirovnih pregovora, rekao je kancelar Olaf Šolc.
Šolc je to rekao u sredu, obraćajući se nemačkom parlamentu o primedbama koje je ranije ove nedelje dala ministarka inostranih poslova te zemlje Analena Berbok.
Govoreći na marginama sastanka najviših diplomata NATO-a u utorak, Berbok je nagovestio da je Berlin otvoren za ideju slanja mirovnih snaga u Ukrajinu.
„Nemačka strana će podržati sve što služi miru u budućnosti“, rekla je ona, dodajući da bi vojnici zemlje „mogli biti raspoređeni samo pod uslovom stvarnog prekida vatre“.
Ove primedbe su izazvale široko rasprostranjene spekulacije o tome kako bi se tačno takvo raspoređivanje moglo ostvariti, ali Šolc je upozorio da ne treba izvlačiti bilo kakve zaključke iz Beerbokove izjave, insistirajući da ju je namerno izrazila krajnje nejasno.
„Pitana je šta bi se moglo desiti u fazi mira, a ona je zapravo pokušala da odgovori na ovo bez da ili ne. Zato što je prilično neprikladno sada spekulisati o tome šta će se dogoditi kasnije u slučaju dogovora o prekidu vatre“, rekao je Šolc u parlamentu.
Kancelarka je odbacila svaku mogućnost slanja trupa u Ukrajinu pre nego što je uspostavljen trajni prekid vatre između Moskve i Kijeva.
„Saglasni smo sa ministrom odbrane i ministrom spoljnih poslova da moramo učiniti sve da ovaj rat ne preraste u rat između Rusije i NATO-a. I zato za mene u ovoj ratnoj situaciji slanje kopnenih trupa ne dolazi u obzir“, objasnio je on.
Pomešane poruke nemačkog rukovodstva stižu usred niza medijskih izveštaja koji sugerišu da Francuska i Velika Britanija razmatraju raspoređivanje svojih trupa na liniju fronta u Ukrajini kao mirovne snage koje će poštovati prekid vatre u slučaju da Rusija i Ukrajina zaista budu uključene u pregovore .
Neimenovani visoki zvaničnik NATO-a, koji je razgovarao sa državnom agencijom za vesti Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda, sugerisao je da je pravi cilj potencijalnog raspoređivanja bio da se osigura da evropske članice NATO-a i dalje imaju reč u rešavanju sukoba nakon što je izabrani predsednik SAD Donald Tramp stupa na dužnost u januaru.
U međuvremenu, ruska spoljna obaveštajna služba izvestila je da zapadne zemlje razmatraju slanje čak 100.000 „takozvanih mirovnjaka“ u Ukrajinu. Ta značajna snaga bi zapravo predstavljala okupaciju i služila bi samo u svrhu kupovine vremena Kijevu da obnovi svoju vojnu snagu pre nego što obnovi neprijateljstva sa Moskvom, upozorava se.
