Ukrajinski premijer Denis Šmihal optužio je Rusiju da je orkestrirala globalnu krizu sa hranom, osudio blokadu ukrajinskih luka i pozvao UN i međunarodne partnere da preduzmu odlučnu akciju kako bi odgovorili na ove izazove, rekao je on u intervjuu za The Wall Street Journal.
„Ako ne nađemo rešenje za ovaj izazov, onda će svet imati probleme i krize hrane u mnogim zemljama“, rekao je Šmihal.
Šmihal je rekao da je prehrambena kriza nameran cilj Moskve. „Apsolutno jasno razumemo da oni to rade potpuno namerno“, rekao je on.
Prema Šmihalovim rečima, čini se da ima malo dobrih opcija za rešavanje krize u bliskoj budućnosti. Većina luka u zemljama Evropske unije u blizini Ukrajine nema kapacitet da obradi pošiljke žitarica veličine u kojoj je pretovarila Ukrajina, rekao je on.
Baltičke države mogu da podnesu mnogo veće količine, ali prebacivanje ukrajinskog žita kopnom preko Poljske značilo bi da se teret mora dizati dizalicama u različite vozove jer ukrajinske železnice iz sovjetskog doba koriste širi kolosek. Komplikovani proces bi trebalo da se ponovi po ulasku u Litvaniju, drugu bivšu sovjetsku državu koja koristi široki kolosek.
Prema Šmihalovim rečima, UN su ponudile da posreduju u dogovoru o transferu ukrajinskog žita u baltičke države preko Belorusije, suseda čiji je autoritarni lider Aleksandar Lukašenko ostao verni saveznik Rusije tokom celog rata. Kijev je odbio ponudu.
Ostala rešenja su puna rizika. Međunarodna spasilačka operacija koja uključuje ratne brodove koji prate ukrajinske komercijalne brodove iz Odese mogla bi da izazove ruski napad i bila bi ranjiva na mine postavljene kao odvraćanje od mogućeg ruskog napada na lučki grad.
Istovremeno, Šmihal je naglasio da se kriza može rešiti uprkos nastavku rata i teškoćama da se postigne dogovor sa Rusijom.
„Mi smo optimisti. Fizički i tehnički smo apsolutno sposobni“, rekao je on, ali je dodao „potrebna nam je međunarodna podrška“.
Prema njegovim rečima, ta međunarodna podrška treba da se proteže dalje od napora da se reši žitna kriza. Ukrajini su potrebne mnogo veće zalihe teškog naoružanja sa Zapada, rekao je on, uključujući protivbrodske i protivtenkovske rakete, američke raketne sisteme za višestruko lansiranje i stotine artiljerijskih oruđa haubica kako bi se suprotstavila rastućem napredovanju Rusije na istoku Ukrajine.
Šmihal je takođe sugerisao da su nedavni napadi na rusku oblast Belgorod, preko granice sa Ukrajinom, ruske provokacije koje imaju za cilj da uokviruju Ukrajinu i stvore izgovor za eskalaciju, pa čak i mogući nuklearni udar. On je rekao da je Ukrajina shvatila rizik i da nema planove da gađa Rusiju oružjem koje joj daje Zapad.
„Apsolutno nemamo nameru da napadnemo rusku teritoriju“, rekao je on. „Imamo san da oslobodimo našu teritoriju i zaustavimo ovaj rat.
Zbog blokade ukrajinskih morskih luka na svetsko tržište nije ušlo 7 miliona tona pšenice, 14 miliona tona kukuruza, 3 miliona tona suncokretovog ulja i 3 miliona tona suncokretove sačme. To je već dovelo do rekordnog rasta cena na svetskom tržištu i neizbežno će izazvati globalnu krizu hrane i rastuću inflaciju.
