IZIUM – Najviši američki general upozorio je u nedelju da je nejasno kako će Rusija reagovati na neuspehe na bojnom polju u Ukrajini, pošto je Britanija rekla da su moskovske snage proširile udare na civilnu infrastrukturu i da će verovatno dalje proširiti svoje ciljeve, prenosi Rojters.
Ukrajinski generalštab saopštio je da su ukrajinske snage odbile napade ruskih trupa u oblastima Harkovske oblasti na istoku i Hersona na jugu gde je Ukrajina pokrenula kontraofanzivu ovog meseca, kao i u delovima Donjecka na jugoistoku.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je da će se sukobi prekinuti.
„Možda se nekima od vas čini da posle serije pobeda sada imamo neku vrstu zatišja“, rekao je on u svom redovnom noćnom obraćanju. „Ali neće biti zatišja. Postoji priprema za sledeću seriju… Jer Ukrajina mora biti slobodna.
Ukrajinci koji su se vratili u severoistočnu oblast ponovo zauzetu u munjevitom napredovanju Kijeva ranije ovog meseca tražili su svoje mrtve, dok su ruska artiljerija i vazdušni udari nastavili da udaraju po ciljevima širom istoka Ukrajine.
Ruski predsednik Vladimir Putin odbio je u petak brzu kontraofanzivu Ukrajine i rekao da će Moskva odgovoriti snažnije ako njene trupe budu izložene daljim pritiskom.
Takve ponovljene pretnje izazvale su zabrinutost da bi se Putin u nekom trenutku mogao okrenuti malom nuklearnom oružju ili hemijskom ratu.
Američki predsednik Džo Bajden, upitan šta bi rekao Putinu ako razmišlja o upotrebi takvog oružja, odgovorio je u intervjuu za CBS „60 minuta“: „Nemoj. Nemoj. Nemoj. To bi promenilo lice rata za razliku od bilo čega od Drugog svetskog rata.“
Neki vojni analitičari kažu da bi Rusija takođe mogla da napravi nuklearni incident u Zaporožju, najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani koju drži Rusija, ali koju vodi ukrajinsko osoblje.
Moskva i Kijev su se međusobno optuživali za granatiranje oko elektrane koje je oštetilo zgrade i prekinulo dalekovode potrebne za održavanje hlađenja i bezbednosti.
General američke vojske Mark Millei, predsjedavajući Zajedničkog načelnika štabova, pozvao je na oprez nakon posjete bazi u Poljskoj, pomažući ukrajinskim ratnim naporima. Njegove izjave su bile podsetnik na rizike od eskalacije dok Sjedinjene Države i njeni saveznici iz NATO-a pomažu Ukrajini sa distance.
„Rat trenutno ne ide baš najbolje za Rusiju, tako da je obaveza svih nas da održavamo visoko stanje pripravnosti, pripravnosti“, rekao je on nakon svog puta u bazu, za koju su novinari koji putuju s njim zamoljeni da ne identifikuju.
Pet civila je poginulo u ruskim napadima u istočnoj Donjeckoj oblasti tokom proteklog dana iu Nikopolju, zapadnije, pogođeno je nekoliko desetina stambenih zgrada, gasovoda i dalekovoda, saopštili su u nedelju guverneri regiona.
U obavještajnim podacima, britansko ministarstvo odbrane je saopštilo da su se ruski udari na civilnu infrastrukturu, uključujući električnu mrežu i branu, intenzivirali.
„Dok se suočava sa zastojima na linijama fronta, Rusija je verovatno proširila lokacije na koje je spremna da udari u pokušaju da direktno potkopa moral ukrajinskog naroda i vlade“, navodi se u saopštenju.
Zelenski je u subotu rekao da su vlasti pronašle masovnu grobnicu u kojoj se nalaze tela 17 vojnika u Izijumu, od kojih su neki, kako je rekao, imali tragove mučenja.
Stanovnici Izijuma tragaju za mrtvim rođacima na lokaciji šumske grobnice gde su radnici prošle nedelje počeli da ekshumiraju tela. Ukrajinski zvaničnici saopštili su prošle nedelje da su pronašli 440 tela u šumi blizu Izijuma. Rekli su da su većina poginulih bili civili i da uzroci smrti nisu utvrđeni.
Kremlj nije komentarisao otkriće grobnica, ali je Moskva u prošlosti više puta poricala da je namerno napadala civile ili da je činila zverstva.
Probijajući se između grobova i drveća gde su ekshumacije u toku, Volodimir Kolesnik je pokušavao da spoji brojeve na drvenim krstovima sa imenima na uredno ispisanoj listi kako bi locirao rođake za koje je rekao da su ubijeni u vazdušnom napadu početkom rata. Kolesnik je rekao da je spisak dobio od lokalnog pogrebnog preduzeća koje je kopalo grobove.
„Zakopali su tela u vrećama, bez kovčega, bez ičega. Prvo mi nije bilo dozvoljeno ovde. Oni (Rusi) su rekli da je minirano i tražili da sačekaju“, rekao je Rojtersu.
U Kozača Lopanu, selu oko 45 km (30 milja) severno od Harkova i samo oko 5 km (3 milje) od ruske granice, reporter Rojtersa odveden je u bedni podrum sa sobama opremljenim gvozdenim rešetkama, za koje su zvaničnici rekli da je služio kao privremeni zatvor za vreme okupacije. Gradonačelnik okruga Vjačeslav Zadorenko rekao je da su sobe korišćene kao „podrum za mučenje“ za zatočenje civila. Rojters nije uspeo da proveri te naloge.
U drugim delovima regiona, stanovnici gradova koji su ponovo zarobljeni nakon šest meseci ruske okupacije vraćali su se sa mešavinom radosti i strepnje.
„Još uvek imam osećaj da bi u svakom trenutku granata mogla da eksplodira ili da bi avion mogao da preleti“, rekla je Natalija Jelistratova, koja je sa mužem i ćerkom putovala 80 km (50 milja) vozom od Harkova do svog rodnog grada. Balaklija da pronađe svoj stambeni blok netaknut, ali oštećen od granatiranja.
„Još uvek se plašim što sam ovde“, rekla je nakon što je otkrila komad gelera u zidu.
