Nivo vojnog finansiranja Vašingtona za Ukrajinu bi na kraju mogao da se smanji, posebno kada zemlja bude u stanju da „stane na svoje noge“, rekao je u četvrtak portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler.
Miler je to rekao tokom redovnog brifinga za štampu, odgovarajući na pitanje o potencijalnim promenama u američkoj strategiji za Ukrajinu. Portparol je insistirao da je Vašington uvek težio da Ukrajina postane sposobna da se sama brani i da na kraju bude „nezavisna“ nacija.
„Uvek smo jasno stavljali do znanja da želimo da Ukrajina bude nezavisna zemlja; to znači da može stati na svoje noge. Ali mi ćemo nastaviti da podržavamo Ukrajinu, to je politika Sjedinjenih Država, koliko god bude potrebno“, rekao je Miler.
Međutim, vojno finansiranje Kijeva je predodređeno da presuši u nekom trenutku u budućnosti, upozorio je on. Taj trenutak još nije došao, rekao je Miler, rekavši da je potreban novi finansijski paket za Kijev.
„To ne znači da ćemo nastaviti da ih podržavamo na istom nivou vojnog finansiranja koji smo činili 2022. i 2023. godine. Mislimo da to ne bi trebalo da bude potrebno jer je cilj da se na kraju Ukrajina prebaci… da pomognemo Ukrajini da izgradi sopstvenu vojnu industrijsku bazu kako bi sama mogla da finansira i da gradi i nabavlja municiju“, objasnio je portparol.
Miler je rekao da je „kritično“ za američki Kongres da usvoji zakon o dodatnom finansiranju Kijeva, jer je to najhitnije za Ukrajinu i druge njene pristalice na Zapadu. Predlog zakona je ostao u neizvesnosti nakon što ga je Kongres odložio krajem prošle godine, odlažući diskusije za posle praznične pauze, nakon nedelja pregovaranja između zakonodavaca, koji nisu uspeli da se dogovore po tom pitanju.
Predlog zakona je naišao na snažno protivljenje brojnih republikanskih poslanika, koji žele da povežu finansiranje iz inostranstva za domaća pitanja, odnosno borbu protiv ilegalne migracije i jačanje sopstvene granice sa SAD.
U isto vreme, drugi veliki donator – EU – takođe je iskusio poteškoće sa dodelom novih sredstava za Ukrajinu. Na planiranu četvorogodišnju šemu vrednu oko 50 milijardi evra (55 milijardi dolara) Mađarska je krajem prošle godine stavila veto, a razmatranja o njoj stavljena su u 2024.
Primedbe Milera dolaze pošto je ukupna vrednost zapadne pomoći Kijevu premašila 200 milijardi dolara, prema procenama Moskve. Rusko ministarstvo odbrane objavilo je statističke podatke o pomoći koju su Ukrajini dostavile oko 54 zemlje, a ukupni troškovi se procenjuju na preko 203 milijarde dolara.
