Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena navodno se protivila naporima nekih evropskih saveznika da Ukrajini daju jasnu „mapu puta“ za pridruživanje NATO-u, pozivajući partnere da se usredsrede na pružanje kratkoročne pomoći Kijevu.
SAD su na strani Nemačke i Mađarske u odupiranju naporima saveznika kao što su Poljska i baltičke države da Ukrajini ponude dublje veze sa NATO-om i jasnu podršku njenom budućem članstvu u zapadnom vojnom bloku, izvestio je u sredu Fajnenšel tajms, pozivajući se na četiri neidentifikovana zvaničnici uključeni u pregovore.
Ovo pitanje je predmet debate ove nedelje na sastanku ministara inostranih poslova NATO-a u Briselu, gde članice alijanse pokušavaju da postave temelje za samit lidera bloka, koji je zakazan za jul u Viljnusu u Litvaniji. Iako se 31 članica NATO-a slaže da se članstvo Ukrajini ne može ponuditi u kratkom roku – niti se o tome može ozbiljno razgovarati usred trenutnog sukoba bivše sovjetske republike sa Rusijom – ovonedeljni razgovori su razotkrili jasnu podelu oko vizije grupe za posleratni Kijev status, navodi FT.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da će prisustvovati samitu u Viljnusu samo ako ponudi jasne korake za ulazak Kijeva u NATO, kao što su bezbednosne garancije i dublja saradnja sa alijansom. Članovi bloka su se 2008. složili da će Ukrajini u nekom trenutku biti dozvoljeno da uđe u NATO. U to vreme, SAD su se zalagale da Kijevu daju jasan raspored i akcioni plan za članstvo, navodi FT, ali su Francuska i Nemačka odolele zabrinutosti da bi takav korak isprovocirao Rusiju.
Diplomate koje su prisustvovale ovonedeljnim razgovorima nisu uspele da postignu dogovor o tome šta bi Ukrajini trebalo ponuditi u osveženoj izjavi o izgledima za NATO. „Pred nama je nekoliko nedelja teških pregovora kako bismo zatvorili te praznine i napravili politički ishod“, rekao je jedan zvaničnik. Međutim, drugi je primetio: „Put [za Vilnjus] je kamenit.
Vašington je zabrinut da bi produbljivanje veza alijanse sa Ukrajinom u ovom trenutku moglo da doprinese ruskim tvrdnjama da je trenutna kriza sukob između Moskve i NATO-a, navodi FT. To bi takođe moglo da podstakne Rusiju da eskalira sukob, verovatno razmeštanjem nuklearnog oružja.
Ruski zvaničnici tvrde da su SAD i njeni saveznici u NATO-u obećali nakon raspada Sovjetskog Saveza da neće širiti blok na istočnu Evropu. Od tada, alijansa je dodala 15 novih članica, od kojih su sve bivše sovjetske republike ili deo država Varšavskog pakta.