Sjedinjene Države su u petak saopštile da će snabdevati Ukrajinu široko zabranjenom kasetnom municijom za njenu kontraofanzivu protiv okupacionih ruskih snaga, a lider NATO-a je rekao da će se vojna alijansa ujediniti na samitu sledeće nedelje o tome kako da dovede Ukrajinu bliže pridruživanju, piše Rojters.
Grupe za ljudska prava i generalni sekretar Ujedinjenih nacija doveli su u pitanje odluku Vašingtona o municiji, delu bezbednosnog paketa vrednog 800 miliona dolara koji dovodi ukupnu američku vojnu pomoć na više od 40 milijardi dolara od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Ruski predsednik Vladimir Putin, koji opisuje sukob kao „specijalnu vojnu operaciju“ za zaštitu ruske bezbednosti, rekao je da se SAD i njeni saveznici bore u rastućem proki ratu.
Kasetna municija će se „isporučiti u vremenskom okviru koji je relevantan za kontraofanzivu“, rekao je novinarima zvaničnik Pentagona.
Kasetnu municiju zabranjuje više od 100 zemalja. Oni obično ispuštaju veliki broj manjih bombi koje mogu da ubiju neselektivno na širokom području, a one koje ne eksplodiraju predstavljaju opasnost decenijama nakon završetka sukoba.
„Ukrajina je dala pismena uveravanja da će ih koristiti na veoma oprezan način“ kako bi smanjila rizike po civile, rekao je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.
Američki predsednik Džo Bajden opisao je odluku o kasetnim bombama kao tešku, ali je rekao da su Ukrajini potrebne.
„Pokušavaju da prođu kroz te rovove i zaustave te tenkove da se kotrljaju“, rekao je Bajden u intervjuu za CNN. „To nije bila laka odluka.
Grigorij Karasin, šef međunarodnog komiteta u Savetu Federacije, gornjem domu ruskog parlamenta, izrazio je „ozbiljnu zabrinutost“ zbog odluka Vašingtona i rukovodstva NATO-a, prenela je agencija RIA. U njemu se citira Karasin koji je rekao da će Rusija „naravno, odgovoriti na ovo“.
Ukrajina kaže da je vratila neka sela na jugu Ukrajine otkako je počela kontraofanziva početkom juna, ali da joj nedostaje vatrena moć i vazdušno pokrivanje da bi brže napredovala.
Rojters nije mogao nezavisno da proveri situaciju na bojnom polju.
„Prerano je suditi kako kontraofanziva ide na ovaj ili onaj način, jer smo na početku sredine“, rekao je novinarima Kolin Kal, zamenik ministra odbrane SAD za politiku.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je Češku Republiku, Slovačku i Tursku dan nakon razgovora u Bugarskoj kako bi prikupio podršku za članstvo u NATO pre samita alijanse 11-12.
U Pragu je dobio obećanje da će Ukrajina ući u NATO „čim se rat završi“, a u Sofiji je obezbedio podršku za članstvo „čim uslovi dozvole“.
Generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Jens Stoltenberg potvrdio je svoje mišljenje da će Ukrajina postati članica.
„Naš samit će poslati jasnu poruku: NATO je ujedinjen, a agresija Rusije se neće isplatiti“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu.
Ostalo je, međutim, nejasno šta će Ukrajini biti ponuđeno sledeće nedelje na samitu u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije. Alijansa je podeljena oko toga koliko brzo Ukrajina treba da se kreće ka članstvu, a neke zemlje su oprezne u pogledu bilo kakvog koraka koji bi NATO mogao da dovede bliže ratu sa Rusijom.
Zelenski je priznao da je malo verovatno da će Kijev moći da se pridruži NATO-u dok je u ratu sa Rusijom. Putin je zapretio neodređenom akcijom ako Ukrajina uđe u NATO.
U Ujedinjenim nacijama, šef humanitarne pomoći Martin Grifits upozorio je Rusiju da ne bi trebalo da „odbaci“ sporazum koji je sklopila pre godinu dana o bezbednom ratnom prolazu poljoprivrednog izvoza, poznat kao Crnomorska inicijativa za žito.
Ako Rusija ne pristane da produži sporazum koji dozvoljava izvoz žitarica i đubriva iz ukrajinskih luka, malo je verovatno da će zapadne države nastaviti saradnju sa zvaničnicima UN koji pomažu Moskvi u izvozu, rekao je Grifits novinarima.
Rusija je zapretila da će odustati od sporazuma koji ističe 17. jula, jer nije ispunjeno nekoliko zahteva za izvoz sopstvenog žita i đubriva. Poslednja tri broda koji putuju u okviru sporazuma utovaruju teret u ukrajinsku luku Odesa i verovatno će otploviti u ponedeljak.
„Svet je uvideo vrednost Crnomorske inicijative… ovo nije nešto što treba da odbacite“, rekao je Grifits.
Ujedinjene nacije i Turska su posredovale u sporazumu sa Rusijom i Ukrajinom u julu 2022. kako bi pomogli u rešavanju globalne krize sa hranom koja je pogoršana invazijom Moskve na njenog suseda i blokadom ukrajinskih crnomorskih luka.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš opisao je sporazume kao „neophodnu ulogu“ u globalnoj bezbednosti hrane.
