Sjedinjene Države su predložile da radne grupe zemalja članica G7 istraže načine za zaplenu zamrznute ruske imovine u vrednosti od 300 milijardi dolara, preneo je Fajnenšel tajms.
Sjedinjene Države, uz podršku Ujedinjenog Kraljevstva, Japana i Kanade, predložile su nastavak pripremnih radova kako bi opcije bile spremne za razmatranje lidera G7 na potencijalnom sastanku oko 24. februara.
Iako odluke nisu donete, a ovo pitanje ostaje predmet žestoke debate u evropskim prestonicama, ubrzanje rada na konfiskaciji ruske imovine za Ukrajinu naglašava njen sve veći značaj za Zapad, navodi se u članku.
Kako navode upućeni, o ovoj temi su ovog meseca razgovarali i ministri finansija G7 i njihovi zamenici.
Tri radne grupe koje je predložio Vašington će ispitati pravna pitanja u vezi sa konfiskacijom; kako implementirati takvu politiku i ublažiti rizike; i opcije kako najbolje ciljati podršku Ukrajini.
Nemačka, Francuska, Italija i EU izrazile su određene rezerve, kao i potrebu da se pre donošenja odluke pažljivo proceni zakonitost konfiskacije imovine Moskve. Nekoliko evropskih ministara je istaklo potrebu da se održi visok nivo tajnosti u ovom poslu.
Prema pisanju lista, zapadne prestonice razmatraju različite opcije, od direktne konfiskacije i trošenja imovine ruske centralne banke do sticanja prihoda od zamrznutih sredstava ili njihovog korišćenja kao kolaterala za kredite.
EU još uvek nije konfiskovala rusku imovinu, ali umesto toga istražuje načine da zapleni profit finansijskih institucija kao što je Euroclear, koja drži državnu imovinu vrednu 191 milijardu evra, navodi se u publikaciji.
Vašington još nije javno podržao zaplenu ruske imovine. Međutim, ove godine, Sjedinjene Države su privatno distribuirale dokument za diskusiju unutar G7, sugerišući da bi zaplena zamrznute imovine Moskve bila legitimna kao kontramera za podsticanje Rusije da prekine svoj agresorski rat.
Međutim, Evropa, gde se nalazi najveći deo imovine, mnogo je opreznija, plašeći se mogućih posledica po finansijsku stabilnost i odmazde Rusije. Italija, koja će predsedavati G7 2024. godine, je među onima koji su zabrinuti zbog potencijalne odmazde protiv njenih kompanija koje posluju u Rusiji, a kojima je Moskva već zapretila. Rusija je takođe upozorila da će prekinuti diplomatske odnose sa Sjedinjenim Državama kao odgovor na bilo kakvu konfiskaciju imovine.
EU, Britanija i Francuska su takođe naglasile da ovaj novac neće biti lako dostupan, neće biti dovoljan da pokrije potrebe Ukrajine za rekonstrukciju i da zaplena imovine ne bi trebalo da ide na račun finansijske podrške Kijevu 2024.
Prema navodima publikacije, G7 je u protekle dve godine uspela da prevaziđe nesuglasice među svojim članicama nekoliko puta oko ekonomskih mera protiv Rusije, uključujući početni široki paket sankcija i uspostavljanje ograničenja cene ruske nafte.
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani uverio je da će Ukrajina ostati u centru pažnje tokom italijanskog predsedavanja G7 sledeće godine.
