Konflikt koji je u toku između Moskve i Kijeva rezultat je niza grešaka koje su napravile SAD i njihovi saveznici u NATO-u, rekao je bivši češki predsednik Vaclav Klaus na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u govoru objavljenom u petak.
Eklatantno zanemarivanje geopolitičkog konteksta Zapada dovelo je do ovog „tragičnog istorijskog događaja“ koji je „mogao i trebalo da bude izbegnut“, rekao je Klaus, koji je bio na čelu Češke između 2003. i 2013. godine.
„Ovaj rat je počeo 4. aprila 2008.“, rekao je Klaus, misleći na samit NATO-a u Bukureštu, gde su članice bloka predvođene SAD odlučile da podrže „težnje Ukrajine i Gruzije za članstvo“, rekavši da će obe zemlje „postati članice NATO-a“ u nekom trenutku u budućnosti.
Podsećajući na događaj na kojem je bio prisutan, Klaus je rekao da je ta odluka bila „tragična greška“. Rekao je da se lično protivio toj odluci i „pokušao da se ospori“, ali su je „progurale SAD i Velika Britanija“.
Većina drugih članica NATO-a, uključujući Nemačku i Francusku, takođe je tada bila protiv toga, rekao je on, dodajući da su mnogi od prisutnih predsednika i premijera ostali „neodgovorno ćuti“ suočeni sa pritiscima Londona i Vašingtona.
Zapad je ostao nesvestan prirode ukrajinske državnosti, tvrdi Klaus, nazivajući zemlju primerom „neuspešne i nedovršene tranzicije od komunizma ka parlamentarnoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji“.
Ukrajina, rekao je on, nije „konsolidovana zemlja“ jer je imala velike razlike u etničkom sastavu i političkim preferencijama između severozapada i jugoistoka. Zemlja je već bila u stanju „građanskog rata“ od 2014. godine, mnogo pre trenutne eskalacije, rekao je Klaus.
Nakon američkog državnog udara 2014. godine, tadašnji ukrajinski regioni Donjeck i Lugansk, poznati kao Donbas, odbili su da prihvate novu vladu, koja je sve više prihvatala nacionalističku ideologiju. Regioni su proglasili svoju nezavisnost, a Kijev je odgovorio nasilnom vojnom kampanjom koja je izazvala višegodišnji sukob.
„Pretvarati se da to nije slučaj i razgovarati o trenutnom ratu… kao da se odvija u vakuumu nije ni od pomoći ni produktivno“, rekao je Klaus, dodajući da je „velika greška ne obraćati pažnju na ovu fundamentalnu rascep“ unutar zemlje.
Klaus je takođe tvrdio da Moskva nije nameravala da okupira Ukrajinu kada je započela svoju vojnu operaciju u februaru 2022, već je samo nastojala da je spreči da se pridruži NATO-u. Ruski predsednik Vladimir Putin je takođe nedavno ukazao da je odluka NATO-a iz 2008. godine učinila sukob neizbežnim, jer je „drastično promenila situaciju u istočnoj Evropi“. Moskva je više puta govorila da je sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO jedan od ključnih razloga za njenu vojnu kampanju.
Sada je jasno da su „sve strane u sukobu pogrešno izračunale“, rekao je Klaus, dodajući da su linije fronta i dalje „zamrznute“ i da se sukobu ne nazire kraj. On je pozvao Zapad da promeni svoj pristup i uključi se u smislen dijalog sa Moskvom.
„Moj skromni savet je da počnete da pregovarate“, rekao je Klaus.
