VAŠINGTON – Posle višemesečne agonije, SAD su pristale da pošalju bombe većeg dometa u Ukrajinu dok se priprema da pokrene prolećnu ofanzivu da povrati teritoriju koju je Rusija zauzela prošle godine, saopštili su u četvrtak američki zvaničnici, potvrđujući da će novo oružje imati otprilike udvostručiti domet bilo kog drugog ofanzivnog oružja koje pruža Amerika.
SAD će obezbediti kopnene bombe malog prečnika kao deo paketa pomoći vrednog 2,17 milijardi dolara za koji se očekuje da će biti objavljen u petak, saopštilo je nekoliko američkih zvaničnika. Paket takođe po prvi put uključuje opremu za povezivanje svih različitih sistema protivvazdušne odbrane koje su zapadni saveznici požurili na bojno polje i integrisali ih u sopstvenu protivvazdušnu odbranu Kviva, kako bi im pomogli da se bolje odbrane od kontinuiranih ruskih raketnih napada.
Mesecima su američki zvaničnici oklevali da pošalju sisteme većeg dometa u Ukrajinu iz zabrinutosti da će se koristiti za gađanje unutar Rusije, eskalirajući sukob i uvlačeći SAD dublje u sebe. Bombe većeg dometa su najnoviji napredni sistem, npr. kao tenkovi Abrams i raketni odbrambeni sistem Patriot, da su SAD na kraju pristale da obezbede Ukrajinu nakon što su prvobitno rekle ne. Američki zvaničnici su, međutim, nastavili da odbijaju ukrajinske zahteve za borbenim avionima.
Ukrajinski lideri su hitno izvršili pritisak na municiju većeg dometa, a zvaničnici su u četvrtak rekli da će SAD poslati neotkriveni broj bombi malog prečnika sa zemlje, koje imaju domet od oko 95 milja (150 kilometara). Zvaničnici su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o detaljima paketa pomoći koji još nisu objavljeni.
Do danas, raketa najvećeg dometa koju su obezbedile SAD je oko 50 milja (80 kilometara). Finansiranje u paketu pomoći je za dugoročne kupovine, tako da u četvrtak nije bilo jasno koliko će vremena biti potrebno da se bomba prenese na ratište u Ukrajini.
Ukrajinski ministar odbrane Oleski Reznikov rekao je u četvrtak da je zemlja spremna da ponudi garancije svojim zapadnim partnerima da njihovo oružje neće biti korišćeno za napade unutar ruske teritorije, dodajući da je Kijevu potrebno oružje dometa do 300 kilometara (186 milja) za proterati ruske snage.
„Ako bismo mogli da udarimo na udaljenosti do 300 kilometara, ruska vojska ne bi mogla da se odbrani i moraće da se povuče“, rekao je Reznikov na sastanku sa zvaničnicima EU. „Ukrajina je spremna da pruži sve garancije da vaše oružje neće biti umešano u napade na rusku teritoriju. Imamo dovoljno ciljeva u okupiranim oblastima Ukrajine i spremni smo da koordiniramo (ove) ciljeve sa našim partnerima“, rekao je ministar.
Paket američke pomoći uključuje 425 miliona dolara u municiji i opremi za podršku koja će biti izvučena iz postojećih zaliha Pentagona i 1,75 milijardi dolara novog finansiranja kroz Inicijativu za pomoć u bezbednosti Ukrajine, koja se koristi za kupovinu novog oružja iz industrije.
USAI, koji će platiti za bombe većeg dometa i integraciju sistema protivvazdušne odbrane, takođe finansira dva sistema protivvazdušne odbrane HAVK, protivavionske topove i municiju, i sisteme protiv bespilotnih letelica.
Od ruske invazije prošlog februara, zapadni saveznici su obećali Ukrajini bezbroj sistema protivvazdušne odbrane kako bi ojačali Kijevske sopstvene raketne odbrambene sisteme zemlja-vazduh S-300 sovjetske proizvodnje, a najnoviji paket pomoći ima za cilj da obezbedi sposobnost za njihovu integraciju sve što bi moglo poboljšati sposobnost Ukrajine da se zaštiti od nadolazećih ruskih napada.
SAD su obećale nacionalne napredne raketne sisteme zemlja-vazduh srednjeg do dugog dometa, ili NASAMS, i sisteme protivvazdušne odbrane kratkog dometa Avenger lansirane iz kamiona; Holandija, Nemačka i SAD šalju raketne odbrambene sisteme Patriot; Nemačka šalje sisteme protivvazdušne odbrane srednjeg dometa IRIS-T; a Španija šalje protivvazdušne sisteme protivvazdušne odbrane Aspide.
Dodavanje bombi većeg dometa u najnoviji paket pomoći prvi je izvestio Rojters.
Ukrajina i dalje traži borbene avione F-16, kojima se američki predsednik Džo Bajden protivi slanju od početka rata. Upitan u ponedeljak da li njegova administracija razmatra slanje borbenih aviona F-16 u Ukrajinu, Bajden je odgovorio: „Ne“.
U utorak je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov upitan da li je Bajdenovo „ne“ F-16 poslednja reč.
„Sve vrste pomoći prvo su prošle kroz fazu „ne““, rekao je Reznikov. „Što znači samo „ne“ u današnjem datom trenutku. Druga faza je „Hajde da razgovaramo i proučimo tehničke mogućnosti.“ Treća faza je „Hajde da obučimo vaše osoblje.“ A četvrta faza je prenos (opreme).“
