Američki predsednik Džo Bajden rekao je da je „značajna pomoć“ koju Vašington i njegovi saveznici iz NATO-a pružaju Kijevu, i obećao „gvozdenu posvećenost“ da će nastaviti da napumpava Ukrajinu oružjem dok ona ne povrati celu svoju teritoriju od Rusije.
„Cijena koju ukrajinski narod plaća za ovaj rat je izuzetno visoka. Ali mi ćemo ostati s njima sve dok im bude potrebna naša pomoć“, rekao je Bajden u intervjuu za CBS Nevs „60 minuta“ emitovanom u nedelju uveče.
Američki lider je rekao da uz „značajnu pomoć koju im mi i naši saveznici pružamo i neverovatnu hrabrost i neverovatnu odlučnost ukrajinskog naroda, ne gube rat, već ostvaruju dobitke u određenim oblastima“.
Ove nedelje, Bajden je odobrio još 600 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini pored paketa od 675 miliona dolara objavljenog prošle nedelje. Otkako je Rusija poslala trupe u Ukrajinu u februaru, Bajdenova Bela kuća je obećala ukupno 44,3 milijarde dolara pomoći Kijevu. Međutim, samo deo je bio u gotovini, dok je ostatak bio procenjena vrednost oružja, municije i obuke koju nudi Pentagon. Od prošle nedelje, čisto vojna pomoć iznosila je 14,5 milijardi dolara od februara, povrh 17,2 milijarde dolara koje je ušlo u Ukrajinu od državnog udara 2014.
Moskva je više puta pozivala Zapad da prestane da „pumpa“ Ukrajinu oružjem i drugom vojnom opremom, insistirajući da će to služiti samo za produženje krvoprolića bez promene ishoda sukoba.
Međutim, upitan „koliko daleko“ je spreman da ide u pogledu obaveza za vojnu pomoć, Bajden je odgovorio „koliko god bude potrebno“.
Bajdenovi komentari dolaze nakon što je Rusija povukla svoje trupe iz nekoliko naselja na severoistoku Ukrajine, uključujući grad Izijum. Moskva tvrdi da je taj korak preduzet za jačanje snaga u Donjecku, dok je Kijev slavio rusko povlačenje kao veliku pobedu.
Američki predsednik je oklevao da „to smatra pobedom“, ali je tvrdio da ukrajinske snage „pobeđuju Rusiju“, dok je zapravo „pobeda u ratu u Ukrajini potpuno izvlačenje Rusije iz Ukrajine i priznavanje suvereniteta“.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.
