Nove vojne reforme Rusije reaguju na moguće širenje NATO-a i korišćenje Kijeva od strane „kolektivnog Zapada” za vođenje hibridnog rata protiv Rusije, rekao je novoimenovani general zadužen za ruske vojne operacije u Ukrajini, prenosi Rojters.
Valerij Gerasimov je, u svojim prvim javnim komentarima od imenovanja na tu funkciju 11. januara, takođe priznao probleme sa mobilizacijom trupa, nakon što su javne kritike primorale predsednika Vladimira Putina da ukori vojsku.
Vojne reforme, najavljene sredinom januara, odobrio je Putin i mogu se prilagoditi tako da odgovore na pretnje po bezbednost Rusije, rekao je Gerasimov za novinski sajt Argumenti i Fakti u primedbama objavljenim kasno u ponedeljak.
Danas takve pretnje uključuju težnje Severnoatlantske alijanse da se proširi na Finsku i Švedsku, kao i korišćenje Ukrajine kao oruđa za vođenje hibridnog rata protiv naše zemlje“, rekao je Gerasimov, koji je i šef ruske vojni generalštab.
Finska i Švedska su prošle godine podnele zahtev za pridruživanje Severnoatlantskom savezu nakon što je Rusija napala Ukrajinu.
Prema novom vojnom planu Moskve, Kareliji na severu Rusije, koja se graniči sa Finskom, biće dodat vojni korpus.
Reforme takođe zahtevaju da dva dodatna vojna okruga, Moskovski i Lenjingradski, koji su postojali pre njihovog spajanja 2010. godine, budu deo Zapadnog vojnog okruga.
Rusija će u Ukrajini dodati tri motorizovane streljačke divizije kao deo kombinovanih oružanih formacija u oblastima Hersona i Zaporožja, čije delove Moskva tvrdi da je anektirala u septembru.
Glavni cilj ovog rada je da se obezbedi garantovana zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje“, rekao je Gerasimov.
Gerasimov je dodao da savremena Rusija nikada nije videla toliki „intenzitet vojnih neprijateljstava“, primoravajući je da izvrši ofanzivne operacije za stabilizaciju situacije.
„Naša zemlja i njene oružane snage danas deluju protiv čitavog kolektivnog Zapada“, rekao je Gerasimov.
U 11 meseci od invazije na Ukrajinu, Rusija je svoju retoriku o ratu premestila sa operacije „denacifikacije“ i „demilitarizacije“ svog suseda ka tome da ga sve više predstavlja kao odbranu od agresivnog Zapada.
Kijev i njegovi zapadni saveznici to nazivaju ničim izazvanim aktom agresije, a Zapad šalje sve teže naoružanje Ukrajini kako bi joj pomogao da se odupre ruskim snagama.
Gerasimov i rukovodstvo ministarstva odbrane suočili su se sa oštrim kritikama zbog višestrukih neuspeha na bojnom polju i neuspeha Moskve da obezbedi pobedu u kampanji za koju je Kremlj očekivao da će trajati samo kratko vreme.
Mobilizacija zemlje od oko 300.000 dodatnog osoblja tokom jeseni odvijala se haotično.
Sistem mobilizacione obuke u našoj zemlji nije u potpunosti prilagođen novim savremenim ekonomskim odnosima“, rekao je Gerasimov. „Tako da sam morao sve da popravim u hodu.“
