Najmanje 15 ljudi je poginulo, a desetine ranjene u ruskom raketnom napadu na ukrajinsku železničku stanicu u sredu, rekao je predsednik Volodimir Zelenski, dok je njegova nacija obeležavala godišnjicu nezavisnosti od sovjetske vlasti kojom dominira Moskva.
Zelenski je u utorak upozorio na rizik od „odvratnih ruskih provokacija“ na Dan nezavisnosti, koji je slučajno bio i šest meseci otkako su ruske snage napale Ukrajinu, što je dovelo do najrazornijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, prenosi Rojters.
U video obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, Zelenski je rekao da su rakete pogodile voz u malom gradu Čaplin, oko 145 km zapadno od Donjecka koji je okupirao Rusiju u istočnoj Ukrajini. Četiri vagona su gorjela, rekao je.
„Do sada je najmanje 15 ljudi poginulo, a oko 50 je ranjeno“, rekao je Zelenski. „Spasioci rade, ali, nažalost, broj poginulih bi mogao da se poveća.
Rusko ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar.
Proslave državnog praznika 24. avgusta su otkazane, ali su mnogi Ukrajinci tu priliku obeležili noseći vezene košulje tipične za nacionalnu nošnju.
Posle višednevnih upozorenja da bi Moskva mogla da iskoristi Dan nezavisnosti da ispali više projektila u glavne urbane centre, drugi po veličini grad Harkov je bio pod policijskim časom, nakon meseci učestalog bombardovanja.
Sirene za vazdušni napad oglasile su se najmanje sedam puta u glavnom gradu Kijevu tokom dana, iako nije bilo napada.
U emotivnom govoru sunarodnicima ranije tokom dana, Zelenski je rekao da je Ukrajina „preporođena“ kada je Rusija izvršila invaziju i da će na kraju potpuno proterati ruske snage.
„Nova nacija se pojavila na svetu 24. februara u 4 ujutru. Nije rođena, nego preporođena. Nacija koja nije plakala, vrištala, plašila se. Ona koja nije bežala. Nije odustajala. I nije zaboravio“, rekao je on, govoreći ispred glavnog spomenika nezavisnosti u Kijevu u svojoj prepoznatljivoj borbenoj uniformi.
Zelenskij i njegova supruga Olena Zelenska pridružili su se verskim vođama na službi u kijevskoj katedrali Svete Sofije iz 11. veka i položili cveće na spomenik palim vojnicima.
Četrdesetčetvorogodišnji lider rekao je da će Ukrajina povratiti ruska okupirana područja istočne Ukrajine i poluostrva Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine.
„Nećemo sesti za pregovarački sto iz straha, sa pištoljem uperenim u glavu. Za nas najstrašnije gvožđe nisu rakete, avioni i tenkovi, već okovi“, rekao je on.
U svom večernjem ažuriranju, visoka komanda ukrajinske vojske saopštila je da su ruski vazdušni i raketni udari na vojne i civilne ciljeve nastavljeni do srede. „Današnji dan je bio bogat sirenama za vazdušne napade“, navodi se u belešci bez navođenja više detalja.
Ukrajinske snage oborile su rusku bespilotnu letelicu u Vinjičkoj oblasti, dok je više ruskih projektila palo u oblast Hmeljnickog, saopštile su regionalne vlasti – i zapadno od Kijeva i stotinama kilometara od linija fronta.
Nije prijavljena šteta ili žrtve, a Rojters nije mogao da proveri račune.
Rusija je više puta poricala da njene snage gađaju civilne ciljeve. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je na sastanku u Uzbekistanu da je Moskva namerno usporila ono što naziva „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini kako bi izbegla civilne žrtve.
Na sednici Saveta bezbednosti UN u sredu, ruski ambasador Vasilij Nebenzja ponovio je obrazloženje Moskve za svoje akcije u Ukrajini, rekavši da je potrebna „specijalna operacija“ za „denacizaciju i demilitarizaciju“ zemlje kako bi se otklonile „očigledne“ bezbednosne pretnje Rusiji.
Ukrajina i Zapad su odbacili stav Moskve kao neosnovan izgovor za imperijalistički osvajački rat.
Američki predsednik Džo Bajden najavio je skoro 3 milijarde dolara za oružje i opremu za Ukrajinu kao „najveću tranšu bezbednosne pomoći Vašingtona do sada”.
Prilikom iznenadne posete Kijevu u sredu, britanski premijer Boris Džonson je takođe obećao dodatnu vojnu podršku u vrednosti od 63,5 miliona dolara, uključujući 2.000 dronova.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je Ukrajincima da su oni inspiracija svetu. „Možete računati na podršku NATO-a. Koliko god bude potrebno“, rekao je on u video poruci.
Rusija je malo napredovala poslednjih meseci nakon što su njene trupe odbačene od Kijeva u prvim nedeljama rata.
Najviši ukrajinski vojni obaveštajni zvaničnik Kirilo Budanov rekao je u sredu da se ofanziva Rusije usporava zbog moralnog i fizičkog umora u njenim redovima i „iscrpljene“ resursne baze Moskve.
Na istočnim linijama ukrajinskog otpora iu razorenim gradovima, od kojih su neki sa napuštenim ulicama pod policijskim časom, borci i civili obeležili su praznik rečima odlučnosti i obećanjem pobede.
Ukrajina je proglasila nezavisnost od raspadajućeg Sovjetskog Saveza u avgustu 1991, a njeno stanovništvo je velikom većinom glasalo za nezavisnost na referendumu tog decembra.
Ruske snage zauzele su južne oblasti, uključujući obale Crnog i Azovskog mora i velike delove provincija Luganska i Donjecka koje čine istočni region Donbasa.
Rat je ubio hiljade civila, proterao više od trećine od 41 miliona stanovnika Ukrajine da napusti svoje domove, ostavio gradove u ruševinama i uzdrmao globalnu ekonomiju, stvarajući nestašice osnovnih prehrambenih žitarica i podižući cene energije.
