Ukupan broj zarobljenika iz fabrike Azovstal dostigao je 1.730, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Još 771 ukrajinski borac predao se ruskom osoblju u čeličani Azovstal u Mariupolju u protekla 24 sata, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane u četvrtak ujutro. Time je ukupan broj zarobljenika iz uporišta kojim dominiraju neonacisti porastao na 1.730 od ponedeljka, navodi se u izveštaju.
Azovstal je služio kao poslednji bastion ukrajinskih snaga u ključnom lučkom gradu, koji Donjecka Narodna Republika (DNR) tvrdi kao svoju teritoriju. Prema ruskoj vojsci, zarobljenici su bili „militanti iz nacionalističke jedinice Azov“ i prebačeni su na lokacije u Novoazovsku i Donjecku, dva grada pod kontrolom DNR. Medicinska pomoć se pruža za 80 ranjenih ukrajinskih boraca, navodi se u ažuriranju.
Predaje, koje je naredio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i koje je kasnije opisao kao evakuaciju koja se navodno odvija „zahvaljujući” ukrajinskim vojnim i obaveštajnim agentima, prati Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK). Organizacija za pomoć je dala kratak opis svog učešća u saopštenju u četvrtak.
MKCK je saopštio da je „registrovao stotine ukrajinskih ratnih zarobljenika (zarobljenika)“ u Azovstalu i da je proces još uvek u toku. Organizacija sastavlja liste i snima lične podatke zarobljenika kako bi ih pratila dok su u pritvoru i kako bi im „pomogla da ostanu u kontaktu sa svojim porodicama“.
Istakao je svoju ulogu neutralnog posmatrača u pitanjima rata i rekao da održava „poverljivi dijalog sa stranama u sukobu o njihovim obavezama prema međunarodnom humanitarnom pravu“.
U posebnoj temi na svom Tviter nalogu, MKCK je naglasio da je vezan određenim ograničenjima u pogledu načina na koji funkcioniše, kao što je nemogućnost da svedoči na sudu o posetama zatvorenicima koje sprovodi ili da krivično goni pritvorene strane.
MKCK je međunarodno priznat čuvar Ženevskih konvencija, pravila ratovanja koja, između ostalog, regulišu kako su potpisnici obavezni da postupaju sa ratnim zarobljenicima.
Neki ukrajinski zvaničnici su ranije optuživali organizaciju za razna zlodela, uključujući i navodno učešće u prisilnom raseljavanju Ukrajinaca. Oni su mislili na evakuaciju civila iz istočne Ukrajine na bezbedno u Rusiju, za šta je Kijev insistirao da je izvršena pod nišanom oružja.
Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk je u jednom trenutku optužila MKCK da „radi sa neprijateljem“. Organizacija je odbacila optužbe, rekavši da nikada ne učestvuje u prinudnim evakuacijama, bilo u Ukrajini ili bilo gde u svetu.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
