Ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane angažovani su u ranim satima srede u odbijanju ruskog vazdušnog napada na južnu luku Odesa drugu noć zaredom, rekao je guverner regiona.
Rusija je u utorak napala ukrajinske luke, dan nakon što je povukla sporazum o bezbednom izvozu žitarica u Crnom moru koji su podržale UN, odluka koja je izazvala zabrinutost prvenstveno u Africi i Aziji zbog rasta cena hrane i gladi.
„Ne prilazite prozorima, ne pucajte i ne pokazujte rad snaga protivvazdušne odbrane“, rekao je guverner Odese Oleh Kiper u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Ceo istočni deo Ukrajine bio je pod upozorenjem o vazdušnim napadima, koji su počeli u sredu ubrzo posle ponoći.
U drugim izveštajima sa ratišta, Moskva i Kijev su u utorak dali potpuno različite prikaze borbi na severoistoku Ukrajine.
Šest nedelja otkako je Ukrajina pokrenula kontraofanzivu na istoku i jugu, Rusija pokreće sopstvenu kopnenu ofanzivu na severoistoku. Moskva kaže da ukrajinski napad nije uspeo.
Portparol ruskog ministarstva odbrane rekao je da su njegove snage napredovale do 2 km (1,2 milje) u pravcu Kupijanska, važnog železničkog čvora u severoistočnom regionu Harkova.
Ali zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je da je inicijativa u toj oblasti prešla na ukrajinske snage.
Ona je rekla da su ukrajinske snage ostvarile nova dostignuća u blizini Bahmuta na istoku, grada koji su ruske snage zauzele u maju nakon višemesečnih borbi.
Valerij Šeršen, portparol ukrajinskih trupa na južnom frontu, izvestio je o teškim borbama oko sela Staromajorske. „Napredovali smo ulicama“, rekao je Šeršen za onlajn TV Espreso, ali je rekao da ukrajinske snage nemaju potpunu kontrolu nad selom.
U izveštajima ruskog Ministarstva odbrane navodi se da su moskovske snage pogodile grupe ukrajinskih vojnika oko Staromajorske.
Rojters nije mogao nezavisno da proveri izveštaje sa ratišta bilo koje strane.
Otkako je Ukrajina prošlog meseca započela svoju kontraofanzivu, njene snage opremljene novim zapadnim oružjem i municijom vrednim milijarde dolara tek treba da pokušaju da se probiju preko teško branjenih ruskih linija.
U Ujedinjenim nacijama u utorak, portparol Ujedinjenih nacija Stefan Dužarik rekao je da se „iznosi niz ideja“ kako bi se pomoglo da se ukrajinsko i rusko žito i đubrivo plasiraju na svetska tržišta. Odluka Moskve izazvala je zabrinutost prvenstveno u Africi i Aziji zbog rasta cena hrane i gladi.
Dogovor o Crnom moru postignut je uz posredovanje UN i Turske u julu prošle godine kako bi se borili protiv globalne prehrambene krize pogoršane ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. i njenom blokadom ukrajinskih luka. Dve zemlje su među najvećim svetskim izvoznicima žitarica.
Što se tiče Ukrajine, „mi se borimo za globalnu bezbednost i za našeg ukrajinskog farmera“ i radimo na opcijama za očuvanje obaveza u snabdevanju hranom, rekao je predsednik Vladimir Zelenski u svom noćnom video obraćanju u utorak.
Moskva je odbacila pozive Ukrajine da dozvoli nastavak plovidbe bez učešća Rusije, a Kremlj je otvoreno rekao da bi brodovi koji ulaze u to područje bez njegovih garancija bili u opasnosti.
„Govorimo o području koje je blizu ratne zone“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. „Bez odgovarajućih bezbednosnih garancija tu nastaju određeni rizici. Dakle, ako se nešto formalizuje bez Rusije, te rizike treba uzeti u obzir.
Rusija kaže da bi se mogla vratiti dogovoru o žitu, ali samo ako se ispune njeni zahtevi za ublažavanje pravila za sopstveni izvoz hrane i đubriva. Zapadne zemlje to nazivaju pokušajem upotrebe poluge nad zalihama hrane kako bi se iznudile slabljenje finansijskih sankcija, koje već dozvoljavaju Rusiji da prodaje hranu.
