Rusija je u sredu napala glavnu ukrajinsku luku na kopnu preko Dunava iz Rumunije, zbog čega su globalne cene hrane porasle jer je pojačala upotrebu sile kako bi sprečila Ukrajinu da izvozi žito, piše Rojters.
Napadi dronova su uništili zgrade u luci Izmail i zaustavili brodove dok su se spremali da stignu tamo da utovare ukrajinsko žito uprkos de fakto blokadi koju je Rusija ponovo uvela sredinom jula.
Zamenik ukrajinskog premijera Oleksandr Kubrakov rekao je da su ruski napadi oštetili skoro 40.000 tona žitarica koje je bilo namenjeno zemljama Afrike, kao i Kini i Izraelu.
„Moskva vodi bitku za globalnu katastrofu“, rekao je predsednik Volodimir Zelenski u svom noćnom video obraćanju.
„U svom ludilu, potrebno im je da se svetska tržišta hrane sruše, potrebna im je kriza cena, trebaju im poremećaji u snabdevanju.
Ruska državna novinska agencija RIA saopštila je da su pogođena luka i žitna infrastruktura bili smeštaj stranih plaćenika i vojne opreme. Na meti je bilo i brodogradilište za popravku mornaričkih brodova, navodi se. Rojters nije uspeo da proveri izveštaj.
Na snimku koji su objavile ukrajinske vlasti vide se vatrogasci na merdevinama kako se bore sa požarom visoko u zgradi prekrivenoj razbijenim prozorima. Nekoliko drugih velikih zgrada bilo je u ruševinama, a žito se prosulo iz najmanje dva uništena silosa.
Nije bilo izveštaja o žrtvama, napisao je regionalni guverner Odese Oleh Kiper u objavi u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Podaci o praćenju komercijalnih brodova pokazali su da se desetine međunarodnih brodova zaustavljaju i bacaju sidro na ušću Dunava, a mnogi od njih su se registrovali da stignu u Izmail u očiglednom pokušaju da probiju rusku blokadu.
Luka, preko reke Rumunije koja je članica NATO-a, glavna je alternativna ruta za izvoz žitarica iz Ukrajine, pošto je ruska blokada zaustavila saobraćaj u ukrajinskim crnomorskim lukama sredinom jula.
Dva izvora iz industrije rekla su Rojtersu da su operacije u luci obustavljene. Šef Uprave morske luke Jurij Litvin rekao je na Fejsbuku da su radovi na popravci već počeli i da je lučka infrastruktura nastavila da radi.
Cene pšenice u Čikagu porasle su za skoro 5% zbog zabrinutosti za snabdevanje nakon napada, da bi kasnije u sredu pale zbog snažnog ruskog izvoza i nagoveštaja da bi Moskva mogla da oživi sporazum o crnomorskom koridoru.
Ukrajina je jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica. Rusija je napadala svoju poljoprivrednu i lučku infrastrukturu više od dve nedelje nakon što je odbijala da produži sporazum o Crnom moru, kojim je prošle godine ukinuta ratna blokada ukrajinskih luka.
[1/4] Pogled prikazuje zgradu pomorske stanice uništenu tokom napada ruskih dronova u Izmailu, oblast Odesa, Ukrajina, 2. avgusta 2023. REUTERS/Nina Liashenko
Ujedinjene nacije su upozorile na potencijalnu krizu sa hranom u najsiromašnijim zemljama sveta zbog odluke Rusije da odustane od sporazuma, uz posredovanje UN i Turske.
Kremlj je saopštio da je predsednik Vladimir Putin razgovarao telefonom sa turskim predsednikom Tajipom Erdoganom i ponovio ruski uslov za ponovno pridruživanje sporazumu: da se primeni paralelni sporazum kojim se poboljšavaju uslovi za sopstveni izvoz hrane i đubriva. Taj izvoz je već izuzet od sankcija, za koje Zapad kaže da Moskva ima za cilj da potkopa ugrožavanjem globalnog snabdevanja hranom.
Erdoganova kancelarija saopštila je da su se on i Putin složili da će ruski lider uskoro posetiti Tursku. Putin, koga traži Međunarodni krivični sud zbog ratnih zločina, ove godine nije bio u zvaničnim posetama inostranstvu i napustio je bivšu sovjetsku teritoriju samo jednom od početka svoje invazije – jednodnevni izlet u Teheran pre više od godinu dana. Erdogan je rekao da se nada da će ugostiti Putina i ubediti ga da se ponovo pridruži dogovoru o žitu.
Moskva je opisala nedavne napade na ukrajinsku žitnu infrastrukturu kao odmazdu za ukrajinski udar na most preko Kerčkog moreuza do Krima koji je korišćen za snabdevanje njenih trupa na jugu Ukrajine.
Ministarstvo odbrane Rusije uvelo je u sredu ograničenja za kretanje brodova i aviona u moreuzu, javila je agencija TASS. To nije dalo razlog za selidbu.
Ambasadorka SAD u Ukrajini Bridžit Brink osudila je napade Rusije u saopštenju, navodeći nedavne mete: „Kuće. Luke. Silosi za žito. Istorijske zgrade. Muškarci. Žene. Deca.
„Cenodnevni i intenzivirajući ruski udari na Krivij Rog, Harkov, Kijev, Herson još jednom jasno pokazuju da Rusija nema želju za mirom, ne razmišlja o bezbednosti civila i nema obzira prema ljudima širom sveta koji se oslanjaju na hranu iz Ukrajina“.
Ukrajinski zvaničnici kažu da je Moskva pogodila 26 lučkih objekata, pet civilnih plovila i 180.000 tona žitarica u devet dana štrajkova od kada je napustila dogovor o žitu.
Kijev kaže da je cilj štrajkova da se ponovo uvede blokada Rusije ubeđivanjem špeditera i njihovih osiguravajućih kompanija da ukrajinske luke nisu bezbedne da nastave sa izvozom.
Ukrajinske luke na Dunavu, kao što je Izmail, činile su oko četvrtinu izvoza žitarica pre nego što se Rusija povukla iz sporazuma o Crnom moru, i od tada su postale glavni izlaz, a žito je slalo baržama u rumunsku crnomorsku luku Konstanca radi dalje otpreme.
Cilj Kijeva je da međunarodni brodovi idu pravo u njegove dunavske luke i direktno se utovaruju, dok Moskva kaže da će brodove koji idu ka ukrajinskim morskim lukama tretirati kao potencijalne vojne mete.
Upitan o situaciji u sredu, zamenik portparola UN-a Farhan Hak rekao je novinarima: „Nastavljamo da pružamo kontakt, na različitim nivoima, kako bismo bili sigurni da možemo da nastavimo da činimo što je više moguće kako bismo ukrajinsku i rusku hranu i đubrivo plasirali na tržišta , ali je teško“.
