Ruske trupe pojačavaju pritisak na iscrpljene ukrajinske snage da se pripreme da zauzmu još zemlje ovog proleća i leta dok se blatna polja isušuju i dozvoljavaju tenkovima, oklopnim vozilima i drugoj teškoj opremi da se kotrljaju do ključnih položaja širom sela.
S obzirom da je rat u Ukrajini već treća godina i da je vitalni paket američke pomoći Kijevu usporen u Kongresu, Rusija je sve više koristila satelitsko navođene klizne bombe — koje omogućavaju avionima da ih bace sa bezbedne udaljenosti — da bi udarila ukrajinske snage na udaru nedostatak vojske i municije.
Uprkos prednosti Moskve u vatrenoj moći i ljudstvu, masovna kopnena ofanziva bila bi rizična i — kažu ruski vojni blogeri, drugi stručnjaci — nepotrebna ako Rusija može da se drži manjih napada preko linije fronta kako bi dodatno iscrpila ukrajinsku vojsku.
„To je potencijalno klizav teren na kome ćete dobiti smrt od hiljadu posekotina ili u suštini smrt od hiljadu lokalizovanih ofanziva“, rekao je Majkl Kofman, vojni stručnjak iz Carnegie Endovment-a, u nedavnom podkastu koji opisuje rusku taktiku. Ako se Rusi drže višestrukih guranja preko fronta, rekao je, „na kraju bi mogli naći sve otvorenije terene“.
Prošlog leta protivofanziva Ukrajine bila je osuđena na propast kada su ukrajinske jedinice koje su napredovale bile zarobljene na ogromnim ruskim minskim poljima i masakrirane artiljerijom i dronom. Rusi nemaju razloga da naprave istu grešku.
Prošlog novembra, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naredio je svojim snagama da izgrade rovove, utvrđenja i bunkere iza linije fronta dugačke više od 1.000 kilometara, ali analitičari kažu da se građevinski radovi odvijaju sporo, ostavljajući područja nezaštićenima.
„Da su odbrambene linije izgrađene unapred, Ukrajinci se ne bi povukli na takav način“, rekao je ukrajinski vojni ekspert Oleh Ždanov. „Trebalo je da kopamo rovove tokom jeseni i to bi zaustavilo rusko napredovanje. Sada je sve otkriveno, što ga čini veoma opasnim.”
U nedavnom podcastu, Kofman je takođe rekao da Kijev „prilično zaostaje za efektivnim ukopavanjem preko fronta“ i „Ukrajina nema dobre sekundarne linije“.
Nakon što su zauzele ukrajinsko uporište Avdijevku, ruske trupe usmjeravaju se na brdski grad Časiv Jar, što bi im omogućilo da se kreću prema Slavjansku i Kramatorsku, ključnim gradovima u dijelu Donjecke oblasti u istočnoj Ukrajini koji kontroliše Kijev. Rusija je nezakonito anektirala Donjeck i još tri regiona 2022. godine, a potpunu kontrolu tog regiona Kremlj vidi kao prioritet.
Ždanov je rekao da Ukrajina nema vatrenu moć da odbije ruske napade.
„Obećali su da će imati odbrambenu liniju 10 kilometara (6 milja) iza Avdijevke gde bi naše trupe mogle da uđu i ukopaju se, ali je nema“, rekao je on.
General Kristofer Kavoli, šef evropske komande SAD, oglasio je uzbunu pred Kongresom prošle nedelje, upozoravajući da će Rusija biti nadjačana 10 prema jedan od Rusije za nekoliko nedelja ako Kongres ne odobri dodatnu vojnu pomoć.
Nakon što je obezbedio još jedan mandat na unapred određenim izborima u martu, predsednik Vladimir Putin je obećao da će napraviti „sanitarnu zonu“ kako bi zaštitio pogranične regione Rusije od ukrajinskog granatiranja i upada.
Putin nije izneo nikakve detalje, ali ruski vojni blogeri i bezbednosni analitičari rekli su da bi Moskva mogla da pokuša da zauzme i drugi po veličini ukrajinski grad Harkov, koji je Rusija pokušala, ali nije uspela da zauzme. prvi dani rata.
Kao mogući znak nadolazećeg napada na Harkov, grad od 1,1 milion oko 30 kilometara (oko 20 milja) južno od granice, Rusija je pojačala udare na elektrane u toj oblasti, nanevši značajnu štetu i uzrokujući nestanke struje.
Ukrajina nema dovoljno protivvazdušne odbrane da zaštiti Harkov i druge gradove, a stalni ruski udari deo su strategije Moskve da je „uguši“ uništavanjem njene infrastrukture i primoravanjem njenih stanovnika da odu, rekao je Ždanov.
Penzionisani general-potpukovnik Andrej Gurulev, sada u komitetu za odbranu donjeg doma ruskog parlamenta, priznao je da je zauzimanje Harkova veliki izazov, i predvideo je da će vojska pokušati da ga opkoli.
„Može biti obavijen i blokiran“, rekao je on, dodajući da bi zauzimanje Harkova otvorilo put za prodor duboko u Ukrajinu i zahtevalo bi više ruskih trupa.
Nakon što se Putinova naredba o „delimičnoj mobilizaciji“ 300.000 rezervista prošle jeseni pokazala toliko nepopularna da su stotine hiljada pobegle u inostranstvo kako bi izbegli regrutaciju, Kremlj je pokušao drugačiji pristup: obećao je relativno visoke plate i druge beneficije kako bi pojačao svoje snage vojnicima dobrovoljcima . Čini se da se ovaj potez isplatio jer je ministar odbrane Sergej Šojgu rekao da je vojska regrutovala 540.000 dobrovoljaca 2023.
„Nema planova za novi talas mobilizacije“, rekao je Viktor Bondarev, zamenik šefa odbora za odbranu u gornjem domu parlamenta, u izjavi koju je prenela državna novinska agencija RIA Novosti. „Dobro radimo sa borbenim sposobnostima koje imamo.
