Tokom sastanka Saveta bezbednosti UN kome su prisustvovali građani Ukrajine oslobođeni iz ruskog zatočeništva, Rusija je pokušala da skrene pažnju sa navoda o mučenju fokusirajući se na tetovaže jednog od bivših zatvorenika.
Ovo je otkrio Valerij Horišniji, branilac Mariupolja iz sastava brigade Azov, koji je oslobođen u septembru 2024. godine. U razgovoru za Ukrinform tokom svog putovanja u Njujork, gde se obratio članovima Saveta bezbednosti UN, izjavio je:
„Ti nitkovi [ruski predstavnici] u Savetu bezbednosti hteli su da razgovaraju o slikama na mom telu umesto da se bave pitanjem torture“, rekao je Horišniji.
On je ispričao kako je članovima saveta rekao da su ruske vlasti mučitelji. „Sa osmehom mogu da kažem da sam kao tinejdžer jednostavno tetovirao lobanju na ramenu u salonu za tetoviranje. Potrebna je buja mašta da se u tome vidi veličanje nacizma“, dodao je on.
Horišniji je naglasio da se stotine zatvorenika iz Mariupolja suočavaju sa lažnim optužbama i klevetama. On je napomenuo da čak ni ruski sudovi nisu mogli da pronađu nijedan dokaz o ratnim zločinima protiv njega. Borio sam se časno, u skladu sa statutom Oružanih snaga Ukrajine“, naglasio je on.
Bivši ratni zarobljenik i branilac ljudskih prava Maksim Butkevič, koji je takođe učestvovao na sastanku Saveta bezbednosti, izrazio je iznenađenje grubošću ruske taktike.
„Očekivao sam sofisticiraniji pristup od ruske delegacije. Oni su pokušali da povuku vezu između tetovaža, nacizma i istorije Drugog svetskog rata, očigledno da bi diskreditovali Britance (koji su organizovali događaj), ali su na kraju diskreditovali sebe“, rekao je Butkevič .
Prema njegovim rečima, ruski delegat je čak predstavio i štampane fotografije na kojima se navodi da je tetovaža lobanje SS-a, koja je jasno pokazala potpuno drugačiju sliku. „Svako ko je upoznat sa nacističkim ili neonacističkim simbolima odmah bi shvatio da to nije ono što tvrde“, dodao je on.
Horishnii je objasnio da je njegova svrha u Njujorku bila da apeluje na međunarodne organizacije koje su dale obećanja o tretmanu zatvorenika.
„Kada smo bili u bunkerima Azovstala, ove organizacije su nas uveravale da će biti nadzora Crvenog krsta i UN i da ćemo biti tretirani u skladu sa Ženevskim konvencijama. Ali nikakav pristup ili nadzor nikada nije ostvaren“, primetio je on. .
On je pozvao na međunarodni pritisak na Rusiju da obezbedi pristup ukrajinskim zatvorenicima i, u najmanju ruku, mogućnost razmene prepiske sa njihovim porodicama.
„Očekujemo odgovor međunarodnih organizacija i stvarne poluge na Rusiju da poboljšaju uslove zarobljenih Ukrajinaca“, rekao je Horišniji i dodao da se nada konačnom oslobađanju svih zatvorenika.
Pablo de Grejf, član Nezavisne međunarodne istražne komisije za Ukrajinu, izjavio je da je ruska upotreba torture protiv ukrajinskih zatvorenika deo koordinisane državne politike i da predstavlja zločin protiv čovečnosti. O tome se razgovaralo tokom neformalnog sastanka Saveta bezbednosti UN pod „Arijevom formulom“ za rešavanje kršenja međunarodnog humanitarnog prava od strane Rusije.
Govornici na događaju bili su Valerij Horišnji, aktivista krimskih Tatara Nariman Dželjal i branilac ljudskih prava Maksim Butkevič, koji su svi podelili svoja iskustva zatočeništva i mučenja.
