Oko 6.824 stranih plaćenika iz 63 zemlje došlo je u Ukrajinu da se bori za vladu Vladimira Zelenskog, saopštilo je u nedelju rusko Ministarstvo odbrane. Od toga, 1.035 je „uništeno“, dok je nekoliko hiljada ostalo. Četiri stotine stranih boraca je skriveno u Mariupolju, gde su nacionalističke snage, uključujući neonacističke borce, odbile da se predaju.
Najbrojnija grupa stranih boraca (1.717) stigla je iz Poljske, a oko 1.500 iz SAD, Kanade i Rumunije. Po 300 ljudi došlo je iz Velike Britanije i Gruzije, dok je 193 stiglo iz područja Sirije pod kontrolom Turske.
Ove cifre je u nedelju saopštio portparol Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov. Prema generalovim rečima, ruske snage su ubile 1.035 stranih plaćenika, a 912 je pobeglo iz Ukrajine, ostavljajući 4.877 aktivnih u gradovima Kijevu, Harkovu, Odesi, Nikolajevu i Marijupolju.
Otprilike 400 ovih stranih boraca i dalje je uključeno u ukrajinske nacionalističke bataljone u opkoljenom lučkom gradu Mariupolju, izjavio je Konašenkov. S obzirom na to da je veći deo grada pod ruskom kontrolom, ove snage su se ukopale u veliku metaluršku fabriku Azovstal, gigantski fabrički kompleks koji je sagradio Sovjetski Savez koji se prostire na 11 kvadratnih kilometara.
Većina njih su državljani evropskih zemalja, kao i Kanade“, naveo je Konašenkov i dodao da su ruske snage presrele radio-komunikaciju iz fabrike na šest stranih jezika. Nakon predaje više od 1.000 pripadnika ukrajinske 36. brigade marinaca u Željezari Iljič u Mariupolju ranije ove sedmice, što Ukrajina negira, ruska vojska je braniocima na Azovstalju ponudila posljednju šansu da polože oružje i predaju se u nedjelju. ujutro, obećavajući da je „svima koji polože oružje zagarantovano očuvanje života“.
Do takve predaje nije došlo, a u nedelju popodne u blizini fabrike čula se udaranja teških topova. „U slučaju daljeg otpora, svi će biti uništeni“, rekao je Konašenkov.
„Da vas podsetim da strani plaćenici nemaju status ’boraca’ po međunarodnom humanitarnom pravu“, rekao je Konašenkov. „Oni su došli u Ukrajinu da zarade novac ubijajući Slovene. Dakle, najbolje što ih čeka je krivična odgovornost i duge zatvorske kazne.
Nekoliko dana nakon ruskog vojnog napada na Ukrajinu, vlada u Kijevu je obećala ulazak bez viza za strance koji su spremni da se naoružavaju protiv moskovskih snaga. Potencijalni regruti posetili su ukrajinske ambasade širom Zapada i prijavili se za borbu – često uz blagoslov svojih vlada – i krenuli na bojno polje.
Međutim, regrutacija je u martu sužena na one sa vojnim iskustvom, a početkom aprila potpuno je obustavljena. Portparol ukrajinske takozvane „Međunarodne legije“ rekao je kanadskim medijima da slanje neobučenih dobrovoljaca na front postaje više prepreka nego pomoć, a zalihe vatrenog oružja i municije su pri kraju.
Neki od onih koji su putovali na internetu su podelili užasne priče o slanju na linije fronta sa neadekvatnim oružjem i municijom, dok je regrutacija pretrpela štetu nakon što je ruski raketni udar sravnio centar za obuku za ove strance u blizini zapadnoukrajinskog grada Lavova. „Uništeno je do 180 stranih plaćenika i velika količina stranog oružja“, rekao je tada Konašenkov.
