Rusija je granatirala ukrajinske gradove na dugom delu linije fronta od severa do juga, saopštili su u petak ukrajinski zvaničnici, dan nakon što je Moskva ispalila desetine projektila u svom najnovijem baražu na kritičnu infrastrukturu.
Sirene za vazdušni napad oglasile su se tokom noći u petak u glavnom gradu Kijevu, a Rojters je čuo nekoliko eksplozija i zvuk protivvazdušne vatre južno od grada dok su ruske snage ispalile 16 dronova iranske proizvodnje Shahed, rekli su zvaničnici.
Ukrajinska vojska je saopštila da su svi dronovi uništeni. Sedmorica su gađali Kijev, gde je oštećena administrativna zgrada, rekao je gradonačelnik Vitalij Kličko.
U večernjem izveštaju u petak, Generalštab ukrajinskih oružanih snaga rekao je da su ruske snage pokušale da napreduju u blizini Bahmuta i Avdijevke, žarišta njihove spore kampanje da zauzmu čitav region Donjecka na istoku.
Ruske snage su pucale na nekoliko gradova i sela, uključujući Bahmut, Kurdjumivku na jugu, obližnji Soledar i takođe ključni grad Kostjantinovku, zapadno od Bahmuta.
Ruske snage su takođe pucale na Avdijevku, ključni obližnji grad Mariinku, kao i na Nevelske, navodi se u izveštaju na Fejsbuku. Ruske snage su granatirale naselja zapadnije u regionu Donjecka, uključujući i grad Vuhledar.
Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da ukrajinske snage drže svoje pozicije u istočnom regionu Donbasa i ostvaruju mali napredak u nekim oblastima.
„U celini, držimo svoje pozicije“, rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju u petak. „Postoje i neke oblasti fronta gde malo napredujemo.
Ruske snage granatirale su nekoliko gradova u blizini Kupijanska, u severoistočnom regionu Harkova, koje je Ukrajina ponovo zauzela u septembru, navodi se u izveštaju Generalštaba, kao i naselja u oblasti Luganska, gde se ukrajinske snage nadaju da će napredovati nakon uspeha poslednjih nedelja.
Područja regiona Zaporožja, na jugu, takođe su bila pod ruskim granatiranjem, uključujući i sporni grad Huljajpole. Takođe je bilo granatiranja i oko Nikopolja koji je bio pod kontrolom Ukrajine, na suprotnoj strani rezervoara Kahovka od ruske nuklearne elektrane Zaporožja.
Na južnom frontu, došlo je do obnovljenog ruskog granatiranja infrastrukture u gradu Hersonu – koji su ruske snage napustile prošlog meseca – i Kačkarivki, severnije na zapadnoj obali reke Dnjepar.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je ranije da je izvelo „masovne udare“ na energetske i vojno-industrijske ciljeve kako bi poremetilo sposobnost Ukrajine da popravlja opremu i prebacuje trupe. Zelenski je rekao da su napadi bili na energetsku infrastrukturu i da je većina odbijena.
Od oktobra, Rusija izvodi skoro nedeljne masovne raketne i dronove napade na civilnu infrastrukturu širom Ukrajine, ostavljajući milione ljudi bez grejanja i struje usred zime. Rusija kaže da je njen cilj da smanji sposobnost Ukrajine da se bori. Kijev kaže da napadi imaju za cilj nanošenje štete civilima.
Rojters nije mogao odmah da proveri izveštaje sa ratišta.
Ruski predsednik Vladimir Putin održao je video konferenciju sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, najmoćnijim svetskim liderom koji nije osudio rusku invaziju na Ukrajinu 24. februara.
Govoreći sa kineskim liderom osam minuta u izjavi koju je emitovala ruska državna televizija, Putin je rekao da očekuje državnu posetu Moskvi njegovog „dragog prijatelja“ Sija na proleće kako bi „svetu demonstrirao bliskost rusko-kineskih odnosa“.
Putin je rekao da ima za cilj da produbi vojnu saradnju između dve zemlje, čiji odnosi postaju sve važniji kao faktor stabilizacije.
Si je odgovorio samo dva minuta, rekavši da je Kina spremna da poveća stratešku saradnju sa Rusijom u pozadini, kako je rekao, „teške“ situacije u svetu uopšte.
Belorusija, bliski ruski saveznik koja se do sada uzdržavala od ulaska u rat, pozvala je ukrajinskog ambasadora da se požali na, kako je rekla, ukrajinsku protivvazdušnu raketu koja je uletela u vazdušni prostor Belorusije u četvrtak.
„Kijev nastoji da izazove regionalni sukob na bilo koji način“, rekao je Aleksandar Volfovič, sekretar beloruskog saveta bezbednosti, ruskom državnom izdanju Sputnjik Belorusija.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane sugerisalo je da je ova epizoda ruska provokacija, ali je zadržalo pravo da zaštiti svoje nebo.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je zemlje članice NATO-a da isporuče više oružja Ukrajini.
„U svim našim bezbednosnim interesima je da obezbedimo da Ukrajina pobedi i Putin ne pobedi“, rekao je Stoltenberg nemačkoj novinskoj agenciji DPA u intervjuu objavljenom u petak.
„Znamo da se većina ratova završava za pregovaračkim stolom – verovatno i ovaj rat – ali znamo da ono što Ukrajina može da postigne u ovim pregovorima neraskidivo zavisi od vojne situacije.
Sjedinjene Države su prošle nedelje objavile skoro 2 milijarde dolara dodatne vojne pomoći, uključujući sistem protivvazdušne odbrane Patriot, koji nudi zaštitu od aviona, krstarećih i balističkih projektila.
Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu u, kako je Putin rekao, „specijalnoj vojnoj operaciji“ protiv, kako kaže, pretnji po bezbednost Rusije. Ukrajina i njeni zapadni saveznici to nazivaju osvajačkim ratom u imperijalističkom stilu.
Desetine hiljada ukrajinskih civila ubijeno je u gradovima koje su ruske snage opustošile. Desetine hiljada vojnika je poginulo na obe strane.
