Ukrajinski aktivisti za ljudska prava predstavili su u Hagu na 23. sednici Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda izveštaj o nezakonitim suđenjima zatvorenicima i civilima zatvorenim u Rusiji i na privremeno okupiranim teritorijama.
Kompletan tekst izveštaja biće objavljen početkom 2025. godine, javio je dopisnik Ukrinforma iz Haga.
„Rad na ovom projektu započet je prošle godine, odnosno skoro godinu dana smo radili na ovoj studiji u fazama. Prvo je bila faza izrade metodologije, zatim smo radili sa posmatračima koji su direktno na okupiranim teritorijama i u stanju su da bar nekako prate takozvane sudove koji donose odluke o nezakonitom zatvaranju. Medijska inicijativa za ljudska prava proučavala je situaciju u Rusiji i novookupiranim teritorijama. Sa naše strane, vršen je monitoring na okupiranom Krimu, odnosno posmatrači su išli na one sudove do kojih smo uspeli da dođemo. Ko su ti ljudi, kako ih kontaktiramo, ne mogu vam reći, jer se radi o njihovoj bezbednosti. Dobili smo informacije i iz otvorenih izvora. Zatim su svi podaci sistematizovani, predati stručnjacima na obradu i na njihovoj osnovi je napravljen ovaj izveštaj“, rekla je za Ukrinform Viktorija Nesterenko, aktivistkinja za ljudska prava iz Centra za ljudska prava ZMINA.
Ona je napomenula da je rad na izveštaju u toku: „Biće gotov za nekoliko meseci. Zatim ćemo pripremiti i zvanično prikazati prezentaciju Ukrajini. A sada smo to napravili na osnovu uzorka od 10 predmeta koji su se tokom godine vodili u takozvanim sudovima, procenjujući svaku tačku u svetlu pravednih pravosudnih standarda. Pratili smo već 84 tzv. sudske rasprave u oko 25 predmeta. Ali to su slučajevi koji se i sada vode, a njihov broj stalno raste. Uostalom, Rusija nemilosrdno proganja ljude i zatvara ih u istražne zatvore, uključujući i žene. Povećava se i broj ratnih zarobljenika protiv kojih se vodi krivični postupak.
Aktivistkinja za ljudska prava i šefica Medijske inicijative za ljudska prava Olha Rešetilova rekla je da se većina takvih nezakonitih slučajeva čuje u Rostovu.
„Takozvana suđenja se održavaju na okupiranim teritorijama, uključujući Krim, i na teritoriji Ruske Federacije. Najčešće u Rostovu, jer se tamo nalazi njihov vojni sud, a značajan deo na Krimu“, rekla je Rešetilova u komentaru za Ukrinform.
Prema njenim rečima, „sve je to iluzija pravde, koja u stvarnosti nema veze sa pravdom. Oni pokušavaju da stvore sliku, svoju alternativnu pravnu realnost, pokušavaju da prebace sopstvenu odgovornost za počinjene zločine na ukrajinske branioce. Kada ispitujete one koji su pušteni iz zatočeništva, svi slučajevi su potpuno izmišljeni, sva svedočenja se izvlače kroz strašnu torturu. Neki ne mogu da podnesu ovu torturu, a mi vraćamo još tela iz zatočeništva. Imamo i takva svedočenja gde, na primer, istražitelj uđe u ćeliju i izjavi: „Imate vremena da smislite zločin. Ako ga ne smislite, biće odgovarajuće posledice.’ Takođe, oni mogu naterati svog komšiju da smisli zločin i svedoči o njemu. I sve se to dešava usred strašnog mučenja. Rusija, kršeći pravo na pravično suđenje, čini zločine protiv čovečnosti i koristi svoj pravosudni sistem za progon civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika.
Rešetilova je naglasila da Ruska Federacija pokušava da stvori svoj alternativni tribunal, koji će imati zadatak da dokaže odgovornost ukrajinske strane za zločine koje je počinila Rusija.
„Oni drže ukrajinske komandante, ali trenutno ne vidimo nikakav krivični postupak protiv njih. Tako da mislimo da Rusi pripremaju slučaj višeg nivoa, svoj sud“, rekao je aktivista za ljudska prava.
Takođe je napomenula da Ruska Federacija koristi Interpol u ratu protiv Ukrajine: „Rusi izriču presude u odsustvu i stavljaju naše vojnike na poternicu preko Interpola, navodno zbog terorizma, ekstremizma ili uopšte krivičnih dela. Videli smo situacije da su bivši ratni zarobljenici morali da odu na rehabilitaciju u inostranstvo, a nisu mogli, jer su bili na poternici.
Zauzvrat, ekspert OEBS-a, specijalista CReDO centra za ljudska prava iz Moldavije, aktivista za ljudska prava Serhij Ostaf smatra da ruski tužioci i sudije koji donose nezakonite odluke takođe treba da odgovaraju.
„Postoji krivična odgovornost za grubo kršenje ljudskih prava. Ako je sudija ili tužilac deo sistema političkog progona ukrajinskih državljana sa diskriminatornom namerom samo zato što su Ukrajinci i imaju različite političke stavove, onda je to ratni zločin“, naglasio je on.
Ostaf je rekao da je u toku identifikacija sudija odgovornih za razmatranje ovih slučajeva, kao i tužilaca i predstavnika agencija za sprovođenje zakona. „Postoji zakonski osnov za krivičnu odgovornost, jer su deo političkog progona i za njih se mora odgovarati.
Ostaf je rekao da je u toku identifikacija sudija odgovornih za razmatranje ovih slučajeva, kao i tužilaca i predstavnika agencija za sprovođenje zakona. „Postoji zakonski osnov za krivičnu odgovornost, jer su deo političkog progona i za njih se mora odgovarati. Prikupljamo informacije o ovim osobama. Ponekad su iste sudije odgovorne za saslušanje nekoliko predmeta. Dakle, radi se o višestrukom kršenju odredaba o ratnim zločinima“, zaključio je ekspert OEBS-a.
Kako su ranije preneli mediji , 23. zasedanje Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda održava se u Hagu u Holandiji od 2. do 7. decembra.
