Rusija je imala sredstva, motiv i priliku da sruši ukrajinsku branu koja se srušila ranije ovog meseca dok je bila pod ruskom kontrolom, prema ekskluzivnim fotografijama dronova i informacijama koje je dobio Asošijeted pres.
Slike snimljene iznad brane Kahovka i podeljene AP-u izgleda da pokazuju automobil napunjen eksplozivom na vrhu strukture, a dva zvaničnika su rekla da su ruske trupe stacionirane u ključnoj oblasti unutar brane gde Ukrajinci kažu da je eksplozija koja ga je uništila bila u centru . Rusko Ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar.
Uništenje brane dovelo je do smrtonosnih poplava, ugrozilo useve u svetskoj korpi, ugrozilo snabdevanje hiljadama pijaće vode i izazvalo ekološku katastrofu. Ukrajinski komandanti kažu da je to takođe poremetilo neke od njihovih planova da zauzmu ruske položaje u kontraofanzivi koja je sada u ranoj fazi.
Svaka strana optužuje drugu za uništavanje brane, ali različite ruske tvrdnje — da je pogođena projektilom ili srušena eksplozivom — ne objašnjavaju eksploziju toliko jaku da je registrovana na seizmičkim monitorima u regionu.
Rusija je imala koristi od vremena kada je došlo do velikih poplava koje su usledile nakon eksplozije – iako su područja koja zauzima takođe doživela potop i posledice su možda bile veće nego što se očekivalo.
U regionu oko brane, reka Dnjepar čini liniju fronta između ruskih i ukrajinskih snaga, a ruske snage kontrolišu samu branu.
Dvojica ukrajinskih komandanata koji su bili u toj oblasti, ali na različitim lokacijama, rekli su za AP da su nabujale vode brzo preplavile njihove i ruske položaje i uništile opremu, primoravajući ih da počnu ispočetka sa svojim planiranjem i ostavljajući ih na mnogo većoj udaljenosti do pokrivač, sav u blatu. Jedan je govorio pod uslovom da ostane anoniman kako bi iskrenije otkrio razmere problema izazvanih porastom vode.
„To je redovna praksa, minirati (mesta) pre povlačenja“, rekao je drugi, Ilija Zelinski, komandant Bugskog Garda. „U tom kontekstu, njihove akcije su bile da poremete neke od naših lanaca snabdevanja, kao i da nam zakomplikuju prelazak Dnjepra.
Poslednjih nedelja, ukrajinske oružane snage su prijavile ograničene dobitke u počecima kontraofanzive za vraćanje teritorije koju su Rusi zauzeli od njihove invazije u februaru 2022.
Sam ruski predsednik Vladimir Putin indirektno je priznao prednost svojim snagama prošle nedelje, iako je i dalje poricao odgovornost Rusije: „Ovo može zvučati čudno, ali ipak. Nažalost, to je poremetilo njihovu kontraofanzivu na tom području.”
Govoreći pred sastanak vojnih dopisnika, on je svoju upotrebu reči „nažalost“ objasnio hrabrošću: „Bilo bi bolje da su tamo napali“, rekao je on. „Bolje za nas, jer bi se završilo veoma loše po njih da napadnu tamo.
Kahovka je jedna u nizu brana iz sovjetskog doba duž reke Dnjepar koje su izgrađene da izdrže ogromnu silu, koja iznosi hiljade funti eksploziva. Izgrađene su u jeku zloglasnih napada „Dambusters“ iz Drugog svetskog rata koji su uništili nemačke brane. Na primer, vađenje brane Mohne 1943. godine zahtevalo je pet specijalno napravljenih „bombi od 4,5 tona“, prema arhivi Carskog ratnog muzeja.
Veruje se da Ukrajina ne poseduje nijedan projektil sa takvom snagom.
Sidart Kaušal, istraživač sa londonskog Roial United Services Instituta, rekao je da se veruje da Ukrajinci nemaju rakete sa nosivostom većom od oko 500 kilograma.
Niti se čini verodostojnim da su ukrajinski komandosi mogli da ušunjaju hiljade funti eksploziva da bi razneli branu, koju su mesecima u potpunosti kontrolisali ruski vojnici iznutra i spolja.
Tek dan pre urušavanja građevine 6. juna, Rusi su postavili vatrenu poziciju unutar ključne mašinske sobe brane, gde je Ukrhidroenergo, agencija koja vodi sistem brane, saopštila da je došlo do eksplozije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je još u oktobru 2022. da je brana minirana.
Zelinski, koji nije u srodstvu sa ukrajinskim predsednikom, potvrdio je da je izgledalo da je eksplozija došla iz oblasti u kojoj se nalazi mašinska soba. On i američki zvaničnik upoznat sa obaveštajnim službama potvrdili su da su ruske snage tamo bile smeštene neko vreme. Amerikanac je govorio pod uslovom da ostane anoniman da bi razgovarao o osetljivom materijalu.
Institut za proučavanje rata, američki istraživački centar koji prati ruske akcije u Ukrajini od početka rata, ocenio je da „ravnoteža dokaza, obrazloženja i retorike sugeriše da su Rusi namerno oštetili branu“.
U danima koji su prethodili jednoj eksploziji, video snimci ukrajinskih vojnih dronova pokazuju desetine ruskih vojnika koji su ulogorili na obali Dnjepra, opušteni dok su hodali napred-nazad do brane bez pokrića — što ukazuje na njihovo poverenje u svoju kontrolu nad područjem a posebno brana koja je bila strateški ključna.
Fotografije, snimljene sa ukrajinskih snimaka dronova, koje je dobio AP i datiran na 28. maj, prikazuju automobil parkiran na brani, čiji je krov uredno rasečen da otkriva ogromna burad, od kojih je jedna sa nečim što izgleda kao nagazna mina pričvršćena za poklopac i kabl koji vodi ka ruskoj strani reke. Nije jasno koliko dugo je automobil ostao.
Zvaničnik ukrajinskih specijalnih snaga za komunikacije, koji je takođe primetio da je automobil namešten, rekao je da veruje da je svrha toga bila dvostruka: da se zaustavi bilo kakvo ukrajinsko napredovanje na brani i da se pojača planirana eksplozija koja potiče iz mašinske sobe i uništi vrh od brane. Sama autobomba ne bi bila dovoljna da sruši branu. Zvaničnik je govorio pod uslovom da ostane anoniman kako bi se sačuvala operativna tajnost.
Eksplozija otkrivena u 2:54 po lokalnom vremenu registrovana je na norveškim seizmičkim monitorima na skoro 2 magnitude. Poređenja radi, katastrofalna eksplozija u bejrutskoj luci koja je usmrtila desetine ljudi i izazvala široko rasprostranjena razaranja registrovana je na 3,3 stepena seizmičke skale i uključivala najmanje 500 tona eksploziva.
„To znači da je u pitanju značajna eksplozija“, rekla je An Strømmen Licke, izvršna direktorka norveške agencije za praćenje zemljotresa NORSAR.
U roku od nekoliko minuta, voda iz akumulacije Kahovka počela je kaskadno da teče kroz srušenu branu, potopivši rečna ostrva peščanih sprudova i poplavila veći deo južne Ukrajine, uključujući teritoriju pod kontrolom Rusije.
Neposredno nakon urušavanja brane, neki stručnjaci su primetili da je struktura u lošem stanju, što je moglo dovesti do proboja. Ali oblast koja je najočiglednije u zapuštenom stanju, deo puta u blizini ivice gde su ruske snage detonirale eksploziv da bi blokirale ukrajinsku ofanzivu prošle jeseni, još je bila netaknuta nekoliko dana nakon što se veći deo ostatka brane srušio.
Ukrajinska obaveštajna služba objavila je presretnuti razgovor između ruskog vojnika i nekog drugog u kojem je vojnik rekao da su „naše diverzantske grupe bile tamo. Hteli su da naprave strah od brane. Nije baš išlo po planu.”
