Ukrajinske trupe i pripadnici neonacističkog bataljona Azov, koji ostaju u opkoljenoj čeličani Azovstal u Mariupolju, i dalje mogu da se predaju ruskoj vojsci, objasnilo je u petak Ministarstvo odbrane.
Dan ranije, Moskva je najavila zauzimanje Mariupolja, a predsednik Vladimir Putin je prekinuo napad na Azovstal, koji je i dalje poslednji otpor ukrajinskih snaga u tom strateškom lučkom gradu. Ruske trupe bi trebalo da „zapečate područje tako da muva ne može da prođe“, umesto toga je naredio.
Ministarstvo odbrane je u novom saopštenju istaklo da je ponuda za predaju za one koji su bili u objektu ostala na mestu. „Rusija je u svakom trenutku spremna da uvede primirje i objavi humanitarnu pauzu kako bi se izvršila evakuacija civila (ako su zaista u podzemnim strukturama čeličane) i trupa ukrajinskih oružanih snaga i nacionalista. bataljoni“.
Komandant ukrajinskih marinaca, koji se skrivao u fabrici, ranije je tvrdio da je „stotine“ civila zarobljeno u prostorijama. On nije objasnio zašto bi ljudi dobrovoljno odlučili da se sakriju zajedno sa ukrajinskim trupama koje su na udaru ruskih snaga.
Ukrajinski borci i strani plaćenici samo treba da podignu bele zastave duž perimetra Azovstalja da bi mogli da se predaju. „Ova humanitarna ponuda Rusije ostaje na snazi 24 sata dnevno“, navodi se u saopštenju.
Garantovano je da će im životi biti pošteđeni, a biće im pružena i medicinska pomoć – kao i drugim borcima, koji su ranije odlučili da prestanu sa otporom, insistirala je ruska strana.
Prema podacima ministarstva, humanitarni koridori, koje su organizovale ruske snage u Mariupolju, omogućili su evakuaciju 143.631 ukrajinskog civila, 341 stranog državljanina, kao i 1.844 ukrajinska vojnika.
Ove brojke su još jedan dokaz da su tvrdnje Ukrajine i Zapada da Rusija ometa evakuaciju civila ili da nerado obezbeđuje neophodne uslove za predaju boraca apsolutno neosnovane, dodaje se.
2.000 boraca, prema ruskim procenama, koji se nalaze u čeličani Azovstal, poslednjih dana je dobilo nekoliko prilika da polože oružje, ali su se uzdržali od toga.
Presretnute komunikacije iz čeličane sugerišu da ukrajinskim trupama i borcima nacionalističkih bataljona nedostaje hrane i vode i da su željni predaje, ali to ne mogu učiniti bez naređenja Kijeva zbog straha da će biti izvedeni pred vojni sud.
Međutim, ukrajinske vlasti su do sada oklevale da daju takvu komandu. U četvrtak je predsednik Volodimir Zelenski tvrdio da još uvek postoji „vojni način“ za oporavak Mariupolja, ali je dodao da će za to biti potrebna „pomoć naših partnera“, očigledno misleći na pristalice Kijeva na Zapadu.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
