KIJEV – Rusija je izvela artiljerijske i vazdušne udare u regionu Zaporožja, saopštio je u utorak ukrajinski Generalštab, gde su borbe u blizini najveće nuklearne elektrane u Evropi izazvale strah od katastrofalnog nuklearnog incidenta, preneo je Rojters.
Napadi su se desili uoči Dana nezavisnosti Ukrajine u sredu u znak sećanja na slobodu od sovjetske vlasti, a Kijev je zabranio javne proslave navodeći pretnju od novih napada.
Ambasada SAD u Kijevu takođe je upozorila u saopštenju na ruske planove da u narednim danima udari na civilnu i vladinu infrastrukturu.
U blizini linija fronta na jugu zemlje, Ukrajina je rekla da je Rusija gađala artiljeriju i izvela vazdušne napade u nekoliko gradova u regionu Zaporožja, gde su ruske snage zauzele nuklearnu elektranu ubrzo nakon što su izvršile invaziju 24. februara.
Artiljerijska i raketna vatra u blizini kompleksa nuklearnog reaktora Zaporožje, na južnoj obali reke Dnjepar, dovela je do poziva na demilitarizaciju tog područja.
Ukrajinci koji žive u blizini izrazili su strahove da bi granate mogle da pogode jedan od šest reaktora elektrane, sa katastrofalnim posledicama.
„Naravno, zabrinuti smo… To je kao da sedimo na buretu baruta“, rekao je u ponedeljak Aleksandar Lifirenko, stanovnik obližnjeg grada Enerhodara.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da bi Moskva mogla da pokuša „nešto posebno ružno“ uoči 31. godišnjice nezavisnosti u sredu, koja takođe obeležava pola godine od ruske invazije.
U strahu od ponovnih raketnih napada, vlasti u Kijevu su zabranile javne događaje u vezi sa godišnjicom nezavisnosti od ponedeljka do četvrtka. Glavni grad je daleko od linija fronta i samo retko je bio pogođen ruskim projektilima otkako je Ukrajina odbila kopnenu ofanzivu da zauzme prestonicu u martu.
U Harkovu, gradu na severoistoku zemlje koji je bio izložen čestim i smrtonosnim artiljerijskim i raketnim paljbama većeg dometa, gradonačelnik Ihor Terehov najavio je produženje policijskog časa tokom noći koji će trajati od 16 časova. do 7 časova ujutru od utorka do četvrtka.
Strahovi od napada porasli su nakon što je ruska Federalna služba bezbednosti u ponedeljak optužila ukrajinske agente da su ubili Darju Duginu, ćerku ruskog ultranacionalističkog ideologa, u napadu automobilom bombom u blizini Moskve koji je predsednik Vladimir Putin nazvao „zlim“. Ukrajina negira umešanost.
Dve strane su razmenile krivicu za česta granatiranja nuklearne elektrane u Zaporožju, gde Kijev optužuje Moskvu za baziranje trupa i skladištenje vojne opreme. Rusija to negira i optužuje Ukrajinu da gađa Zaporožje dronovima.
Moskva je zatražila da se u utorak održi sastanak Saveta bezbednosti UN na kojem bi se razgovaralo o fabrici u Zaporožju, javila je ruska državna novinska agencija RIA, pozivajući se na zamenika ambasadora u UN Dmitrija Poljanskog.
Rusija je 24. februara pokrenula, kako kaže, „specijalnu vojnu operaciju“ za demilitarizaciju svog manjeg suseda i zaštitu zajednica koje govore ruski. Ukrajina i njeni zapadni pristalice optužuju Moskvu da vodi osvajački rat u imperijalnom stilu.
Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava, pozivajući se na svoju posmatračku misiju u Ukrajini, saopštila je u ponedeljak da je 5.587 civila ubijeno i 7.890 ranjeno između 24. februara i 21. avgusta, uglavnom u artiljerijskim, raketnim i raketnim napadima.
UNICEF, agencija UN za djecu, saopštila je da je najmanje 972 djece ubijeno ili ranjeno tokom šest mjeseci rata.
„Upotreba eksplozivnog oružja izazvala je većinu žrtava među decom. Ovo oružje ne pravi razliku između civila i boraca, posebno kada se koristi u naseljenim mestima kao što je to bio slučaj u Ukrajini“, rekla je izvršna direktorka agencije Catherine Russell u izjava.
Odvojeno, general Valerij Zalužnji – načelnik ukrajinske vojske – dao je nešto što se činilo prvim javnim brojem poginulih ukrajinske vojske, rekavši da je skoro 9.000 vojnika poginulo u akciji.
Rusija nije saopštila koliko je njenih vojnika poginulo. Ukrajinski generalštab procenio je broj poginulih ruske vojske na 45.400.
