Ruske snage izvele su neprekidne napade na grad Bahmut na istoku Ukrajine u potrazi za prodorom u višegodišnjem ratu, a jedan američki zvaničnik je predvideo nekoliko kratkoročnih teritorijalnih dobitaka za Rusiju, prenosi Rojters.
Ukrajinska avijacija izvela je tri udara na područja koncentracije ruskih snaga, navodi se u saopštenju Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine u utorak uveče.
Bahmut je imao predratno stanovništvo od oko 70.000, ali je uništen tokom višemesečnih borbi kao žarište ruskih napada i odlučne ukrajinske odbrane.
„Najteži deo, kao i ranije, je Bahmut i borbe koje su neophodne za odbranu grada“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svom noćnom video obraćanju.
„Rusija uopšte ne vodi računa o ljudima i šalje ih u stalnim talasima protiv naših pozicija, intenzitet borbi se samo povećava“, rekao je Zelenski.
Rusko preuzimanje Bahmuta otvorilo bi put zauzimanja poslednjih preostalih urbanih centara u industrijskoj Donjeckoj provinciji.
Dok je većina ruskih napada bila usredsređena na Bahmut i druge gradove i sela u Donjecku, u vojnom saopštenju se navodi da su ruske snage granatirale više od 20 naselja u severnim regionima blizu ruske granice: Černihiv, Sumi i Harkov.
Rojters nije bio u mogućnosti da proveri izveštaje sa ratišta.
Ruska državna novinska agencija RIA objavila je video-snimak na kojem se vidi kako ruski borbeni avioni Su-25 tutnje iznad Bahmuta.
„Drago nam je što su naši“, kaže čovek na snimku identifikovan kao borac plaćeničke grupe Vagner, dodajući da su im avioni pomogli „psihološki“.
U Vašingtonu, visoki zvaničnik američke odbrane Kolin Kal rekao je na saslušanju u Kongresu u utorak da su linije fronta u ratu „brusne pare“ i da ništa ne ukazuje na to da „Rusi mogu da prođu kroz Ukrajinu i ostvare značajne teritorijalne dobiti u bilo kom trenutku godinu ili tako nešto.“
Kal je govorio tokom saslušanja usredsređenog na nadzor nad skoro 32 milijarde dolara vojne pomoći koju je administracija predsednika Džoa Bajdena pružila Ukrajini od ruske invazije 24. februara prošle godine, uključujući bespilotne letelice, dalekometne artiljerijske sisteme i mogućnosti protivvazdušne odbrane.
Ukrajina je tražila oružje kako bi se zaštitila od talasa ruskih raketnih i bespilotnih napada koji su u dubinama zime oštetili električnu mrežu i drugu infrastrukturu, ubili stotine civila i ostavili milione bez struje i vode.
U okviru istrage o tome da li su napadi bili u suprotnosti sa Ženevskim konvencijama o vojnom sukobu, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan boravio je u utorak u Ukrajini.
„Generalno, mislim da jasno vidimo obrazac u smislu broja, obima i širine napada na električne mreže Ukrajine i moramo da pogledamo zašto se to dešava; da li su oni legitimni ciljevi ili ne?“ rekao je Khan novinarima u gradu Višgorodu severno od prestonice Kijeva.
Na drugim mestima, ministri spoljnih poslova iz celog sveta sastaće se u Nju Delhiju u sredu i četvrtak u senci ruskog rata u Ukrajini i rastućih tenzija između SAD i Kine.
Sastanku će prisustvovati ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, američki državni sekretar Entoni Blinken i britanski Džejms Kleverli, dok se očekuje da će Kina poslati svog ministra spoljnih poslova Ćin Ganga.
Indija ne želi da Ukrajina dominira tim događajem, ali će ona biti na vrhu dnevnog reda, rekao je zvaničnik indijskog ministarstva spoljnih poslova koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je u utorak stav Moskve da je otvorena za mirovne pregovore, ali da Ukrajina i njeni zapadni saveznici moraju prihvatiti rusku aneksiju regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja nakon referenduma prošlog septembra za koje je većina vlada rekla da su nezakoniti.
Uprkos nekoliko neuspeha na bojnom polju u onome što Moskva opisuje kao „specijalnu vojnu operaciju“ za zaštitu ruskih bezbednosnih interesa, ruske snage i dalje kontrolišu oko petinu teritorije u njenom susedu Ukrajini naklonjenom Evropi.
Vlada Zelenskog je do sada odbacivala razgovore sa Moskvom i zahtevala je da se ruske trupe povuku na granice Ukrajine 1991. godine – u godini raspada Sovjetskog Saveza.
