Roman Kosarev sa RT-a razgovarao je sa Vjekoslavom Prebekom, hrvatskim državljaninom koji se borio u redovima ukrajinske vojske. Prebek kaže da je bio vojnik u ukrajinskoj brigadi marinaca koja se skrivala u gradu Mariupolju. Tvrdi da je zarobljen tokom pokušaja da pobegne iz opkoljenog grada zajedno sa šačicom drugih boraca.
„Napuštali smo Mariupolj i išli smo peške 260 kilometara skrivajući se, hodajući samo noću, izbegavajući svaki mogući kontakt“, rekao je on. Plan je propao kada je grupa naletela na artiljerijsku jedinicu i predala joj se.
Prebekova jedinica je imala više stranaca u svojim redovima, među kojima i tri britanska državljana. Nekoliko drugih stranaca je otišlo iz brigade ubrzo nakon što je krajem februara izbio tekući sukob.
Borac kaže da se pridružio redovima ukrajinske vojske još 2020. godine, želeći da dobije državljanstvo zemlje nakon što je odslužio trogodišnji ugovor. Tada je to izgledalo kao dobra ideja, jer je linija fronta u Donbasu bila „stacionarna“, rekao je, dodajući da u to vreme „skoro“ nije ispalio ni jedan hitac.
„Moj razlog zašto želim da dobijem ukrajinsko državljanstvo je zato što sam ovde upoznao ženu u koju sam se zaljubio. Imala je bolesnu majku i nije htela da napusti Ukrajinu“, rekao je Prebek, ne objašnjavajući kako je uopšte dospeo u Ukrajinu.
Prethodno je Prebek služio u hrvatskoj vojsci pet godina. Čovek je insistirao da nije imao nikakvo pravo borbeno iskustvo i da je bio samo „pešadijac“ u vojsci svoje zemlje. Bio sam pet godina pešad u hrvatskim oružanim snagama, to je sve“, tvrdi on. „Nisam ranije bio umešan ni u kakve sukobe.
Zatvorenik kaže da je imao malo iskustva iz prve ruke sa krajnje desnim ukrajinskim jedinicama, kao što je ozloglašeni neonacistički puk Azov. Iako je jedinica učestvovala u bici kod Mariupolja zajedno sa Prebekovom brigadom, imali su malo komunikacije i potpuno drugačiju komandu, tvrdi on.
„Oni učestvuju u odbrani, ali mi dobijamo odvojenu komandnu liniju, potpuno odvojenu. Oni nisu deo ukrajinskih oružanih snaga“, rekao je on.
„Čuo sam i da su oni [Azov] veoma fašistički i nacisti. Čuo sam i o strašnim stvarima koje su radili građanima, uhvatili ih čak i verovatno da su nekada pucali na nas. Čuo sam da ima mnogo kriminalaca, korisnika droga [među njima]. Ja lično nisam bio svedok ničemu, ali su mi prikazani video snimci koji su užasni o tome šta rade. Ogromna zverstva.“
Prebek insistira da nikada više ne bi uzeo oružje u ruke, verovatno se pridruživši „nekoj dobrotvornoj organizaciji“ ili Međunarodnom crvenom krstu ako bude oslobođen. Dobijanje ukrajinskog državljanstva služenjem u vojsci je bila pogrešna odluka, priznao je.
„Verujem da je trebalo da tražim druge načine da dobijem ukrajinsko državljanstvo i da ne služim u oružanim snagama.
„Želim da preživim, želim da živim. Ne želim više u životu da uzimam oružje u ruke. Želeo bih da se ponovo pridružim ženi koju sam sreo ovde u Ukrajini i, možda, da pričam više o istini da sam video šta se ovde dogodilo, kako su se prema meni odnosili moji zarobljenici“, rekao je on. Prema rečima Prebeka, u pritvoru je dobro tretiran, dobro hranjen i pružena mu je neophodna medicinska pomoć.
Međutim, Prebekova sudbina ostaje neizvesna, s obzirom na njegovo strano državljanstvo. U Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) stranci se naširoko smatraju plaćenicima, a biti plaćenik može borcu doneti tešku kaznu, sve do smrtne kazne.
Sam čovek insistira da je bio legitimni borac i pripadnik ukrajinske vojske. „Oni me smatraju zarobljenikom, ali i dalje [kazuju] da sam plaćenik, da nisam zvanično pripadnik ukrajinskih oružanih snaga“, rekao je Prebek. Prema međunarodnom pravu, strani dobrovoljci koji se priključe – na ličnoj osnovi i na sopstvenu inicijativu – oružanim snagama jedne od strana u oružanom sukobu smatraju se borcima.
