Rojters: Ukrajina ograničava ruske knjige i muziku

Rojters: Ukrajina ograničava ruske knjige i muziku

Ukrajinski parlament je u nedelju izglasao dva zakona koji će postaviti ozbiljna ograničenja na ruske knjige i muziku jer Kijev nastoji da prekine mnoge preostale kulturne veze između dve zemlje nakon invazije Moskve.

Jedan zakon će zabraniti štampanje knjiga ruskim državljanima, osim ako se ne odreknu ruskog pasoša i uzmu ukrajinsko državljanstvo. Zabrana će se odnositi samo na one koji su imali rusko državljanstvo nakon raspada sovjetske vlasti 1991. godine.

Takođe će zabraniti komercijalni uvoz knjiga štampanih u Rusiji, Belorusiji i na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji, dok će takođe biti potrebna posebna dozvola za uvoz knjiga na ruskom jeziku iz bilo koje druge zemlje.

Drugim zakonom će se zabraniti puštanje muzike ruskim građanima posle 1991. godine u medijima i javnom prevozu, a takođe će biti povećane kvote za govor na ukrajinskom jeziku i muzički sadržaj u TV i radio emisijama.

Zakone treba da potpiše predsednik Volodimir Zelenski da bi stupili na snagu, a nema naznaka da se ni on protivi. Obojica su dobila široku podršku iz celog doma, uključujući i poslanike koje je većina ukrajinskih medija i civilnog društva tradicionalno smatrala prokremljskim.

Ukrajinski ministar kulture Oleksandr Tkačenko rekao je da mu je „rado pozdraviti“ nova ograničenja.

„Zakoni su osmišljeni da pomognu ukrajinskim autorima da podele kvalitetan sadržaj sa najširom mogućom publikom, koja nakon ruske invazije ne prihvata nijedan ruski kreativni proizvod na fizičkom nivou“, citira ga veb-sajt ukrajinskog kabineta.

Nova pravila su najnovije poglavlje na dugom putu Ukrajine ka odbacivanju nasleđa stotina godina vladavine Moskve.

Ukrajina kaže da je ovaj proces, koji se ranije nazivao „dekomunizacija“, ali sada češće nazivan „derusifikacija“, neophodan da bi se poništila vekovna politika usmerena na slamanje ukrajinskog identiteta.

Moskva se ne slaže, rekavši da politika Kijeva da ukorijeni ukrajinski jezik u svakodnevnom životu ugnjetava veliki broj ukrajinskih govornika ruskog, čija prava tvrdi da podržava u, kako naziva, „specijalnom vojnom operacijom“.

Ovaj proces je dobio zamah nakon ruske invazije na Krim 2014. i podrške zastupnicima separatista u ukrajinskom Donbasu, ali je dobio nove dimenzije nakon početka invazije u punom obimu 24. februara.

Stotine lokacija u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, već su određene za preimenovanje kako bi se odbacile njihove asocijacije na Rusiju, a spomenik iz sovjetske ere koji slavi prijateljstvo ukrajinskog i ruskog naroda srušen je u aprilu, što je izazvalo klicanje okupljene gomile.