Ljudi koji su pobegli od borbi na istoku i jugu Ukrajine sada se vraćaju, kako u gradove pod kontrolom vlade u Kijevu, tako i na teritoriju koju drže ruske trupe, javio je Euronevs. Svedočanstva sugerišu da povratnici više vole rizik života kod kuće nego neizvesnost raseljenja.
„Desetine hiljada“ Ukrajinaca koji su evakuisani iz regiona Donjecka na početku sukoba vratili su se od tada, javila je u ponedeljak služba Euronjuza na ruskom jeziku. Prema rečima gradonačelnika Pokrovska, oko 70 odsto evakuisanih se nedavno vratilo u grad, koji se nalazi na teritoriji koju kontroliše Ukrajina, ali na koju pravo polaže Donjecka Narodna Republika.
„Bili smo nahranjeni, bilo je hrane, ali je bilo privremeno. A onda su nam rekli da idemo u starački dom. Moj sin nije želeo”, rekla je 82-godišnja Tamara Markova. Ona i njen sin Nikolaj proveli su manje od nedelju dana u Dnjepru pre nego što su odlučili da će radije rizikovati kod kuće.
Karina Smulskaja, 18, sada radi kao konobarica da bi izdržavala celu svoju porodicu.
„Razumem da je boravak u gradu veoma rizičan. Ali ako odeš… Ko nas tamo čeka? Kome smo mi tamo potrebni? I treba da zaradimo!“ rekla je za Euronevs.
Pokrovsk, ranije poznat kao Krasnoarmejsk, udaljen je oko 60 kilometara od linija fronta u blizini grada Donjecka.
Moskva nudi rusko državljanstvo stanovnicima regiona pod njenom kontrolom. Vlada u Kijevu je odgovorila tako što je predložila zakon kojim bi Ukrajinci koji podnesu zahtev za rusko državljanstvo mogli da budu osuđeni na zatvorsku kaznu do 15 godina. Uprkos tome, neki ljudi biraju da se vrate na teritorije pod ruskom kontrolom, kao što je Zaporožje.
Do 200 automobila dnevno prođe kroz jedini kontrolni punkt ukrajinske vojske do južnog Zaporožja, navodi Euronevs. Neki ljudi čekaju i do 10 dana na dozvolu za prelazak. Ukrajinske trupe upozoravaju ih na moguću opasnost i pregledaju automobile da li ima oružja i dodatnog goriva, a zatim ih nevoljno puštaju.
Mali broj povratnika je spreman da razgovara sa novinarima, bira reči i radije ostaje anoniman. Neki kažu da žele da se ponovo spoje sa svojim porodicama i potraže posao, dodajući da su poslovi retki na teritoriji pod kontrolom Ukrajine.
„Moja majka i sestra žive tamo“, rekla je jedna osoba agenciji. „Ako ne smetaju ili ne provociraju [Ruse], mogu da žive manje-više dobro.
UN procenjuju da je oko sedam miliona Ukrajinaca interno raseljeno zbog sukoba. Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.
