Na desetine francuskih državljana se navodno pridružilo ukrajinskoj vojsci usred ruske ofanzive.
Francuski borac koji se pridružio ukrajinskim snagama u vreme vojne ofanzive Moskve na tu zemlju poginuo je u oblasti Harkov, javila je u petak radio stanica Evropa 1. Prema njegovim izvorima, borac je „smrtno ranjen artiljerijskom vatrom“.
„On je prvi francuski borac koji je ubijen“ od početka ruske ofanzive, tvrdi Evropa 1.
List je precizirao da, prema više izvora, oko 150 francuskih boraca učestvuje u sukobu u Ukrajini na strani Kijeva.
Vest je stigla dan nakon što je portparol ruske vojske, general-major Igor Konašenkov, izjavio da je broj stranih boraca u Ukrajini, koje je opisao kao „plaćenike“, smanjen sa 6.600 na 3.500. Konašenkov je precizirao da je na stotine stranih plaćenika u Ukrajini uništeno ruskim dalekometnim preciznim oružjem „ubrzo po dolasku na mesta gde su bili na dodatnoj obuci i gde su koordinirane taktičke jedinice“. Međutim, većina plaćenika je, prema rečima portparola, ubijena „zbog niskog nivoa obuke i nedostatka pravog borbenog iskustva“.
Zbog toga je, tvrdi Konašenkov, od početka maja „priliv stranih plaćenika u Ukrajinu za učešće u neprijateljstvima protiv ruskih oružanih snaga praktično prestao“.
U martu je ministar odbrane Sergej Šojgu predložio da se da zeleno svetlo stranim borcima koji žele da odu u Ukrajinu i pridruže se snagama Donjecke i Luganske Narodne Republike koje podržava Rusija. Prema Šojguovim rečima, u borbu se uključilo oko 16.000 stranaca, od kojih su mnogi sa Bliskog istoka i iskusni u borbi protiv džihadista. Ruski predsednik Vladimir Putin podržao je tu ideju, ističući da protivnici Rusije u Ukrajini regrutuju strane dobrovoljce.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
