Ovo su rezultati sociološke studije Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) koju je naručio Institut za sociologiju Nacionalne akademije nauka Ukrajine, prenosi Ukrinform.
„Više od 95 odsto ispitanika je uvereno u pobedu Ukrajine u ratu sa Rusijom. Istovremeno, apsolutna većina ispitanika (63,2 odsto) to očekuje u toku ove godine“, navodi se u saopštenju.
„Samo 26% je odgovorilo da će rat trajati više od godinu dana. Dakle, društvo polaže velike nade u brzi završetak vojne konfrontacije sa Rusijom, koja će kulminirati našom pobedom“, prenosi KIIS.
Kao što je primećeno, skoro svi ispitanici daju visoke (63,8%) ili srednje (32,1%) ocene međunarodnoj podršci Ukrajini da pobedi Rusiju.
Prema istraživanju, kao rezultat rata i svesti o vrednosti zemlje, koja je uvek bila podrivana društveno-političkim negativizmom koji je preovladavao u Ukrajini, odgovarajuće ocene su se značajno promenile. Sada su se značajno poboljšale ocene efikasnosti ukrajinske vlade (samo 9,3% ispitanika to smatra niskim), kao i očekivanja za budućnost zemlje (76,2% veruje da će se situacija poboljšati). Dakle, opšti stavovi prema državi su se promenili od uglavnom negativnih u 2021. (55,8% negativnih prema 6,6% pozitivnih) do uglavnom pozitivnih u 2022. (46,6% pozitivnih prema 26,1% negativnih).
Prema mišljenju sociologa, tokom rata je očekivano preovladao trend jačanja građanske svesti, koji Institut za sociologiju Nacionalne akademije nauka Ukrajine beleži od 2000. godine. Odgovarajući tip svesti povećao se sa 62,6% u 2021. na 79,7% u 2022.
„Prema našoj analizi, period nacionalno-građanske kristalizacije, koji je trajao od 2015. godine, zamenjen je periodom nacionalno-građanske konsolidacije, u koji je prelazak izazvan ratom velikih razmera. Zapravo, smatramo da je U Ukrajini je završen proces formiranja građanske nacije, što ne otklanja potrebu za rešavanjem sledećeg važnog zadatka nacionalnog nivoa – punopravnih evropskih integracija“, ističe se u saopštenju.
Što se tiče moralno-psihološkog stanja društva, uprkos svim promenama u javnom mnjenju, percepcija cinizma u društvu (u smislu prezira prema opšteprihvaćenim moralnim standardima) se suštinski nije promenila, navodi se u saopštenju. Došlo je do pozitivnih promena, ali i dalje apsolutna većina ispitanika (51,6%) gleda na druge u ciničnom svetlu.
„Istovremeno, postoje dve pozitivne tačke. Prvo, većina ispitanika veruje u iskrenost Ukrajinaca da pomažu jedni drugima, što ranije nije bio slučaj. Drugo, prema pokazateljima cinizma, ukrajinsko društvo je dostiglo nivo 1992. godine (nakon toga pokazatelji su bili konstantno lošiji), kada su prvi put napravljene odgovarajuće ocene. Nadamo se da će se ovaj uzlazni trend nastaviti“, navodi se u izveštaju.
Istovremeno, primećuje se da su i drugi pokazatelji moralnog i psihološkog stanja prilično pozitivni. Tako se značajno smanjio broj onih koji veruju da je „svaka osoba rođena sa unapred određenom sudbinom“ (indikator fatalizma) – sa 59,3% u 2002. na 35,1% u 2022. To ukazuje na rastuću subjektivnost u ukrajinskom društvu. Porastao je i broj onih koji su sigurni u svoje sposobnosti – sa 42% u 2021. na 56,4% u 2022. godini.
U prilog psihološke stabilnosti svedoči spremnost apsolutne većine ljudi (69%) da izdrži probleme vezane za rat do pobede. Indikativan je i optimizam u kratkom roku – više od dve trećine ispitanika (67,9%) odgovorilo je da očekuje poboljšanje života 2023. godine, navode sociolozi.
Istraživanje je sprovedeno telefonskim intervjuima uz pomoć kompjutera (CATI) među odraslima na teritorijama pod kontrolom Ukrajine.
Terenska faza studije trajala je od 19. do 25. decembra 2022. godine.
