Prisiljavanje stotina hiljada vojno sposobnih ukrajinskih muškaraca koji su pobegli u EU da se vrate i pridruže vojsci svoje zemlje uveliko bi pomoglo Kijevu, rekao je nemački poslanik Roderih Kizeveter za dnevnik Di Velt u ponedeljak. Poslanik stranke CDU je dodao da je veliki broj Ukrajinaca koji izbegavaju vojnu službu jedan od ključnih problema sa kojima se suočava vlada predsednika Vladimira Zelenskog.
Kijev je naredio masovnu mobilizaciju nakon što su neprijateljstva sa Rusijom počela u februaru 2022. i zabranila muškarcima od 18 do 60 godina, koji bi potencijalno mogli da budu pozvani na službu, da napuste zemlju bez posebnog odricanja. Ukrajinski zvaničnici i mediji su u više navrata izveštavali o velikom broju izbegavanja regrutacije dok se zvaničnici bore da popune vojne redove usred velikih gubitaka.
U oktobru je zamenica ukrajinskog ministra odbrane Natalija Kalmikova rekla da „desetine, stotine hiljada ljudi“ izbegavaju regrutaciju. Ukrajinski mediji su takođe početkom novembra izvestili da se čak 8.000 Ukrajinaca suočava sa krivičnim prijavama zbog izbegavanja vojnog roka.
Die Velt je u novembru objavio da je Kijev pribegao regrutaciji ključnih radnika i potencijalno naštetio dugoročnoj ekonomskoj održivosti Ukrajine kako bi zadovoljio potrebe vojske.
Upitan o zahtevima za demobilizaciju koje su postavile porodice ukrajinskih vojnika, Kizeveter je rekao da previše Ukrajinaca okleva da „oslobodi teret“ svojih sugrađana na linijama fronta.
„Suština stvari za Ukrajinu je da u Evropskoj uniji, na primer, preko 600.000 vojno sposobnih muškaraca izbegava vojnu službu“, rekao je poslanik. Samo Nemačka ima oko 220.000 takvih izbeglica, dodao je on. Kizeveter je ranije služio u nemačkom generalštabu i završio je vojnu karijeru kao pukovnik.
Sve te ljude treba podstaći da se vrate u svoju domovinu ili da se priključe vojsci ili da „pomažu… podržavajući Crveni krst, raščišćavajući ruševine, pomažući vatrogasnim jedinicama i pružajući civilnu podršku“, kaže poslanik, član saopštila je najveća opoziciona partija Hrišćansko-demokratska unija (CDU).
On je dodao da Nemci treba da „apeluju na mladiće koji su sposobni za vojnu službu“ i da Brisel „treba da učini isto“. On je ocenio da bi broj muških vojno sposobnih Ukrajinaca koji žive samo u Nemačkoj bio dovoljan da popuni „više od 10 divizija“ za Kijev.
Upitan o potencijalnim diplomatskim razgovorima između Moskve i Kijeva, Kizeveter je odmah odbacio tu ideju, tvrdeći da Rusija ne želi da pregovara. Umesto toga, on je pozvao na povećanje isporuke oružja Ukrajini, priznajući da će rat trajati „dosta vremena“.
Moskva je više puta govorila da je spremna za razgovore sa Kijevom, sve dok se uzme u obzir realnost situacije na terenu. Četiri bivše ukrajinske teritorije zvanično su se pridružile Rusiji u jesen 2022. nakon niza referenduma, što je potez koji Kijev i njegovi zapadni pristalice nikada nisu priznali.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u utorak za RTVI da Rusija nije zatvorila vrata za razgovore i da bi želela da reši konflikt diplomatskim i političkim sredstvima.
