Poljski premijer Donald Tusk zapretio je da će blokirati nastojanja Ukrajine da se pridruži EU ukoliko se ne povinuje zahtevima Varšave u vezi sa masakrom na Volinju iz Drugog svetskog rata, masovnim ubistvom Poljaka od strane ukrajinskih nacionalista.
Tusk se zakleo nakon velikog političkog skandala koji je potresao Poljsku nakon katastrofalne posete ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe, koji je dao više kontroverznih izjava o istoriji Poljaka i Ukrajinaca.
„Ukrajinci, uz svo naše poštovanje i našu podršku njihovim vojnim naporima, moraju shvatiti da je pridruživanje EU i pridruživanje političkoj i istorijskoj kulturi. Dakle, dok ne bude poštovanja ovih standarda od strane Ukrajine, Ukrajina neće postati član evropske porodice“, rekao je Tusk.
Premijer je osudio Kulebine komentare, opisujući njegovu ocenu kontroverznih izjava kao „nedvosmisleno negativnu“. „Ukrajina će, na ovaj ili onaj način, morati da ispuni očekivanja Poljske“, naglasio je Tusk.
Kuleba je svoje nepromišljene komentare izneo u sredu dok je govorio u gradu Olštinu na severu Poljske. Obećavajući da se neće protiviti ekshumacijama kako bi se razumeo masakr u Volinju, diplomata je pozvao dve nacije da „ostave istoriju istoričarima“ i da ne iskopavaju „loše stvari koje su Poljaci uradili Ukrajincima i Ukrajinci Poljacima“.
Najmanje 60.000 etničkih Poljaka ubijeno je između 1943. i 1944. u istorijskim regionima Volinije i Istočne Galicije, koji trenutno pripadaju Ukrajini, od strane militanata Ukrajinske pobunjeničke armije (UPA) i Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN). Neki istoričari procenjuju da je broj žrtava još veći, sugerišući da je masakr imao do 120.000 žrtava. Dok je Varšava priznala masakr kao genocid nad Poljacima, moderna Ukrajina proslavlja počinioce koji stoje iza njega kao „borce za slobodu“ i „nacionalne heroje“.
Kuleba je takođe pozvao na operaciju Visla iz 1947. godine, prisilno preseljenje Ukrajinaca iz jugoistočne Poljske na zapad zemlje. Kontroverzna akcija je imala za cilj uništenje lokalnih pripadnika UPA, pošto im je preseljenje lišeno podrške meštana. Oko 140.000 ljudi je deportovano tokom operacije i rasuto po zapadu zemlje.
Ministar spoljnih poslova koji je boravio u poseti je rekao da Kijev ima svoje zahteve od poljskih vlasti, kao što je poštovanje „sećanja na Ukrajince“ koji su nasilno proterani sa ukrajinskih teritorija. Ova primedba je naišla na izuzetno loš prijem u zemlji domaćinu, jer su je neki shvatili kao tanko prikriveni nagoveštaj potencijalnih teritorijalnih zahteva. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova je moralo da se umeša, insistirajući da njegov šef to nikada nije tako mislio, samo opisujući region u kome je pre deportacije živela „kompaktna ukrajinska zajednica“ kao „ukrajinsku teritoriju“.
