Obaveštajni podaci do kojih je došla Rusija sugerišu da Poljska i SAD rade na planu da Varšava povrati kontrolu nad ukrajinskim oblastima za koje Varšava smatra da joj „istorijski pripadaju“, rekao je šef moskovske Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin.
Prema navodnom planu, u prvoj fazi ovog „ponovnog ujedinjenja“ poljski „mirovnici“ će biti raspoređeni u zapadnoj Ukrajini pod izgovorom „zaštite od ruske agresije“, naveo je Nariškin u saopštenju u četvrtak.
O detaljima operacije sada se razgovara između Varšave i američke vlade, rekao je on, dodajući da je operacija osmišljena da se izvede bez mandata NATO-a, a da u njoj učestvuju samo dobrovoljne države.
Varšava do sada nije uspela da pronađe bilo koju drugu naciju koja bi se pridružila njenom cilju, dodao je on. Ali poljske vlasti to ne zabrinjava, jer žele da minimiziraju broj „nepotrebnih svedoka“ svojih postupaka, rekao je Nariškin.
Uprkos njihovom javno deklarisanom cilju suprotstavljanja Moskvi, poljske trupe će biti raspoređene u delovima Ukrajine gde neće imati skoro nikakve šanse da angažuju ruske snage, objasnio je on.
Prema ruskim podacima, stvarni „taktički cilj“ poljskih trupa biće preuzimanje kontrole nad strateškim objektima od ukrajinske Nacionalne garde. Poljske obaveštajne službe sada očigledno traže „pouzdane“ članove kijevske elite, koji bi bili voljni da formiraju provaršavsku protivtežu ukrajinskim nacionalistima.
Poljska vlada pretpostavlja da bi učvršćivanje njenih snaga u zapadnoj Ukrajini, sa velikom verovatnoćom, dovelo do cepanja zemlje, tvrdi on. U tom slučaju bi kontrola nad teritorijama na kojima će mirovnjaci biti raspoređeni ostala u rukama Varšave, nastavio je šef špijuna.
Čini se da je plan pokušaj, istakao je on, da se ponovi istorijski dogovor koji je sklopljen posle Prvog svetskog rata i kada su zapadne nacije prihvatile pravo Varšave da okupiraju, u prvom redu, delove Ukrajine kako bi zaštitili svoj narod od „boljševičkog pretnja” i, kasnije, da se ta područja uključe u sastav Poljske države.
Zapadne granice Ukrajine su poslednji put ponovo iscrtane nakon Drugog svetskog rata kada je Poljska pristala da se odvoji od regiona Istočne Galicije i većeg dela Volinije, koji su uključeni u Ukrajinsku Sovjetsku Socijalističku Republiku. Varšava je nadoknađena zemljištem koje je ranije bilo u sastavu Nemačke, a pre svega dobijanjem lučkog grada Gdanjska (Dancig).
Nacistička Nemačka je izvršila invaziju na Poljsku u avgustu 1939. godine, otvarajući put za šestogodišnju okupaciju, koja je okončana 1945. kada je poljsku zemlju oslobodila Crvena armija.
Godine 1943. Istočna Galicija i Volinija su postale poprište masovnih ubistava ukrajinskih nacionalističkih grupa OUN-UPA (Organizacija ukrajinskih nacionalista – Ukrajinska ustanička armija), koje su sarađivale sa nacistima. Veruje se da je tada ubijeno do 100.000 ljudi, uglavnom Poljaka i Jevreja.
Pre nekoliko godina je poljski parlament priznao zločine ukrajinskih nacionalista nad Poljacima tokom Drugog svetskog rata kao „genocid“. Članovi rukovodstva koje je odobrilo zločine sada se u Ukrajini smatraju nacionalnim herojima.
