Uoči dvodnevnog samita Evropske unije, lideri Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske zajednički su apelovali na rukovodstvo bloka da što pre otpočne rad na konfiskaciji zamrznute ruske državne imovine za obnovu Ukrajine, prenosi „Evropska istina“.
U pismu upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu i premijeru Švedske Ulfu Kristerssonu, Poljska i baltičke države nude korišćenje 300 milijardi evra zamrznutih rezerve Centralne banke Ruske Federacije za pomoć interno raseljenim licima u Ukrajini i za početak rekonstrukcije zemalja.
„Ova zamrznuta imovina se mora iskoristiti što je pre moguće. Ne možemo da čekamo da se rat završi i potpiše mirovni sporazum“, rekli su lideri četiri zemlje i dodali da se „sva imovina mora iskoristiti za pokrivanje troškova vezanih za rusku agresije na Ukrajinu“.
Komentarišući pismo, visoki diplomata EU nije mogao da potvrdi da li će sva zamrznuta imovina Ruske Federacije biti konfiskovana u korist Ukrajine, i napomenuo je da je ovaj predlog ambiciozniji od ideje Evropske komisije da iskoristi samo sredstva fonda za pomoć Ukrajini. „Ali pravni detalji tek treba da budu razrađeni“, dodao je on.
Prema rečima predstavnika EU, „sa pravne tačke gledišta (korišćenje zamrznute ruske imovine) je prilično teško, ali politički podsticaj postoji”. On je dodao da bi lideri EU želeli da napreduju po ovom pitanju i da pre svega treba da utvrde gde se tačno nalaze sredstva Centralne banke Ruske Federacije.
Podsetimo, još u novembru 2022. godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će Brisel zajedno sa svojim partnerima izraditi plan za konfiskaciju zamrznute ruske imovine, kako bi je potom prebacio na rekonstrukciju Ukrajine i da nadoknadi gubitke izazvane ruskim ratom.
Prema pisanju medija, Evropska komisija predlaže da se zamrznuta ruska sredstva na evropskom ili međunarodnom nivou kombinuju za ulaganja, a profit od ove investicije mogao bi da se iskoristi za finansiranje obnove Ukrajine.
