Ukrajina neće moći da pobedi Rusiju, a SAD moraju da ubede Kijev da pregovara sa Moskvom o okončanju sukoba, insistira Hju De Santis, koji je nadgledao planiranje NATO-a i politike kontrole naoružanja u Reganovoj administraciji.
Poraz ruskih snaga na bojnom polju i vraćanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, uključujući vraćanje Krima, „bila bi kazna za ničim izazvanu invaziju Rusije“, napisao je De Santis u svom članku za časopis The National Interest u subotu.
„Ali da li bi bilo vredno cene većeg pokolja u Ukrajini, mogućnosti šireg rata u kome bi se moglo upotrebiti hemijsko ili taktičko nuklearno oružje, daljeg narušavanja svetske ekonomije i obnove evropske polarizacije?“ upitao.
Prema rečima bivšeg zvaničnika Stejt departmenta, odgovor na to pitanje je negativan.
„Ukrajinska vojna pobeda nije u planu, a ishod pregovora je jedini realan cilj“, insistirao je on.
Zbog toga „SAD i njihovi saveznici moraju da ubede Kijev da okonča ovaj rat, uključujući i nametanje ograničenja dalje vojne pomoći kao poluge“, sugerisao je De Santis.
Vašington je aktivno podržavao Kijev tokom sukoba, snabdevajući ga oružjem, sredstvima i obaveštajnim podacima. U maju je američki predsednik Džo Bajden odobrio paket pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara.
Predsednik Vladimir Zelenski i „njegovi advokati u istočnoj Evropi i baltičkim državama“ treba da se pomire sa činjenicom da će Ukrajina postati neutralna država i da će morati da preda Donbas i Krim Rusiji da bi mirovni pregovori bili uspešni. , istakao je on.
Aktuelni visoki zvaničnici SAD i EU su takođe nedavno identifikovali pregovore kao poželjan ishod sukoba dok ruske snage nastavljaju stabilno napredovanje u Donbasu.
Prošle nedelje, predsedavajući Zajedničkog načelnika štabova SAD, general Mark Mili, rekao je da je „ishod pregovora logičan izbor, ali da obe strane moraju same da dođu do tog zaključka“.
Nekoliko dana pre toga, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel pozvao je blok da poveća isporuke oružja Ukrajini i primeni još više sankcija protiv Rusije, ali je objasnio da to treba učiniti kako bi se pomoglo Kijevu da ojača svoju poziciju u budućim mirovnim pregovorima sa Moskvom. Pre nešto više od mesec dana, Borel je insistirao da Ukrajina „ovaj rat mora dobiti na bojnom polju“.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
