Predsednik Ukrajine tvrdi da je poginulo do 20.000 ruskih vojnika; očekuje se represalija iz Moskve nakon potonuća vodeće krstarice Moskva.
Volodimir Zelenski je rekao da je do 3.000 ukrajinskih vojnika ubijeno otkako je Vladimir Putin naredio invaziju na Ukrajinu 24. februara, a da još nema ukupan broj civilnih žrtava, jer su borbe intenzivirane u bici za grad Mariupolj na jugu zemlje, prenosi Guardian.
Ukrajinski predsednik je rekao da je vojna situacija na jugu i istoku „i dalje veoma teška“, dok je pohvalio rad njegovih oružanih snaga. „Uspesi naše vojske na bojnom polju su zaista značajni, istorijski značajni. Ali oni još uvek nisu dovoljni da našu zemlju očiste od okupatora“, rekao je on u kasnonoćnom video obraćanju, ponovo pozivajući saveznike da pošalju teže naoružanje i međunarodni embargo na rusku naftu.
Zelenski je, razgovarajući sa Džejkom Taperom iz Si-En-Ena, ocenio da je u ratu do sada povređeno oko 10.000 njegovih vojnika, a da je poginulo do 20.000 ruskih vojnika. Moskva je prošlog meseca saopštila da je 1.351 ruski vojnik ubijen, a 3.825 ranjeno. Još uvek ne postoji način da se nezavisno proveri bilo koja tvrdnja.
Ukrajinske snage su i dalje spremne za ruske odmazde nakon potonuća vodeće krstarice Moskva, ponosa ruske crnomorske flote, za koju su zvaničnici američke odbrane potvrdili da je potonula nakon ukrajinskog raketnog udara. Vlada u Kijevu je saopštila da je uništila džinovsku raketnu krstaricu tokom borbene operacije u Crnom moru u sredu. Paluba municije čamca eksplodirala je nakon što su ga pogodile dve protivbrodske rakete Neptun, dodaje se.
Rusija je saopštila da je od potonuća pogodila fabriku na periferiji glavnog grada Kijeva koja je proizvodila i popravljala protivbrodske rakete.
SAD veruju da su dve ukrajinske rakete pogodile Moskvu, uzrokujući ruske žrtve, rekao je visoki zvaničnik, suprotstavljajući se tvrdnji Moskve da je raketna krstarica potonula zbog eksplozije na brodu i da je više od 500 mornara evakuisano. Sudbina velike većine posade ostaje nejasna.
Zelenski je apelovao na Džoa Bajdena da SAD odredi Rusiju za „državnog sponzora terorizma” koji će se pridružiti Severnoj Koreji, Kubi, Iranu i Siriji, objavio je Vašington post, pozivajući se na ljude upoznate sa njihovim razgovorom. Portparol Bele kuće je odgovorio: „Nastavićemo da razmatramo sve opcije za povećanje pritiska na Putina.
Rusija je ove nedelje navodno poslala zvanično upozorenje SAD da ne šalju više oružja Ukrajini ili rizikuju da se suoči sa „nepredvidivim posledicama“. Diplomatska nota, ili demarš, upozorava da isporuke SAD i NATO-a „najosetljivijih” sistema naoružanja Ukrajini „dodaju gorivo” sukobu.
SAD se spremaju da pošalju najnoviju tranšu vojne pomoći od 800 miliona dolara (610 miliona funti) Ukrajini, čime će ukupno iznositi 2,6 milijardi dolara od početka rata. Bajdenova administracija je takođe jasno stavila do znanja da šalje sve težu i sofisticiraniju opremu, uključujući helikoptere, vazdušne i marinske bespilotne letelice, i haubice dugog dometa 155 mm, dok obučava ukrajinske vojnike u njihovoj upotrebi.
Ukrajinski premijer Denis Šmihal i najviši zvaničnici finansija, uključujući ministra finansija Serhija Marčenka i guvernera centralne banke Kirila Ševčenka, uputiće se sledeće nedelje u Vašington kako bi prisustvovali sastancima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, rekli su izvori Rojtersu i Asošiejtedu. Pritisnite. Biće to prva prilika da se ključni ukrajinski zvaničnici lično sastanu sa finansijskim zvaničnicima iz naprednih ekonomija od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru.
Tela više od 900 civila sada su otkrivena u Kijevskoj oblasti nakon povlačenja ruskih snaga, saopštila je policija. To je duplo više od broja koje su ukrajinske vlasti objavile pre dve nedelje.
Andrej Nebitov, šef regionalnih policijskih snaga Kijeva, rekao je da su tela ostavljena na ulici ili privremeno sahranjena. On je citirao policijske podatke koji pokazuju da je 95% umrlo od prostrelnih rana. „Shodno tome, razumemo da su pod okupacijom ljudi jednostavno pogubljeni na ulicama“, rekao je Nebitov.
Posle sedam nedelja rata, Ukrajina je rekla da pokušava da razbije rusku opsadu južnoistočnog lučkog grada Marijupolja, grada toliko razorena granatiranjem i odsečenog invazijskim snagama da je šef Svetskog programa za hranu upozorio da su tamo zarobljeni civili u opasnosti da umre od gladi.
Dom za 400.000 ljudi pre ruske invazije, Mariupolj je pretvoren u ruševine. Hiljade civila su poginule, a desetine hiljada su i dalje zarobljene.
Portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Oleksandr Motuzjanik rekao je na brifingu da ga Rusi nisu u potpunosti zauzeli, ali je dodao: „Situacija u Mariupolju je teška i teška. Borbe se dešavaju upravo sada. Ruska vojska stalno poziva dodatne jedinice da jurišaju na grad. Ako Moskva zauzme Mariupolj, to bi bio prvi veliki grad koji bi pao.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je zauzelo gradsku čeličanu Ilič, ali taj izveštaj nije mogao biti potvrđen. Veruje se da se ukrajinski branioci uglavnom drže u Azovstalu, još jednoj ogromnoj čeličani.
Obe fabrike su u vlasništvu Metinvesta – carstva najbogatijeg ukrajinskog biznismena i okosnice industrijskog istoka Ukrajine – koji je u petak rekao Rojtersu da nikada neće dozvoliti svojim preduzećima da rade pod ruskom okupacijom.
